Akteri petooktobarskih promena: Šta je sve sprečilo da u Srbiju dođe 6. oktobar

Vesti 05. okt 202018:42 > 18:43
Izvor: Printscreen

Slučajno ili ne, za saopštavanje odluke o novom mandataru izabran je 5. oktobar - dan kada su, pre 20 godina, u Beogradu održane velike demonstracije posle kojih je pao režim nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Demonstracije su počele nakon što je Milošević odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora održanih 24. septembra te godine.

Na tim izborima Milošević je izgubio od Vojislava Koštunice, zajedničkog kandidata DOS-a, koji je bio kompromisno rešenje 18 opozicionih stranaka različitih ideoloških orjentacija. Neka su mišljenja da je sve počelo i mnogo pre.

„Strah je razbijen 96-97 godine. 88 dana protesta koji su bili fantastični ali, koji su, nažalost završili tako da nam je trebalo još četiri godine da dočekamo 5. oktobar“, kaže novinarka Gordana Suša.

„Prvi miting je bio u Novom Sadu. To je ustvari bio jedan test, to je bilo neposredno posle bombardovanja. Opozicija…mi smo držali Novi Sad kao grad. I ja sam naravno došao, mi smo napravili tribinu. Ja sam gledao kroz prozor. Moram reći mi nismo znali da li će građani doći, da li se boje, ne boje. U jednom trenutku, odjednom su, iz svih onih ulica došlo i bilo je možda 10 hiljada ljudi. Mi smo tada videli da režim odbrojava svoje poslednje dane“, priseća se jedan od lidera tadašnje opozicije, psiholog Žarko Korać.

Kulminacija je usledila 5. oktobra ispred Savezne skupštine pred koju su došli građani iz gotovo cele Srbije. Kolone automobila, autobusa i kamiona koje su se kretale ka srpskoj prestonici bile su dugačke desetine kilometara. Demonstranti su upali u Zgradu narodne Skupštine, i RTS. Narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz. Bilo je to udruženo delovanje političkih partija, nezavisnih medija, pojedninaca na lokalu. Važnu ulogu u mobilisanju ljudi imao je pokret Otpor.

POVEZANE VESTI

„Ja se slažem da je 5. oktobar planiran nakon 24. septembra i nakon Miloševićeve odluke da ne priznaju (rezultate izbora). Ali Otpor je imao plan šta će da radi kad Milošević ne prizna izbore jer smo znali da neće da prizna izbore“, kaže Siniša Šikman, nekadašnji član pokreta Otpor.

Pitanje svih pitanja šta je trebalo uraditi posle 5. oktobra a nije urađeno. Poslednjih 20 godina često smo mogli da čujemo da se nije desio šesti oktobar.

Izbori za ustavotvornu skupštinu su morali biti raspisani smatra Milan st. Protić i spisku neurađenog dodaje: „Moralo je da bude pohapšeno najmanje 100 ljudi odgovornih za politiku koja je vođena u Miloševićevo vreme i morali su da budu procesuirani“.

Ubistvo premijera Zorana Đinđića jedan je od razloga koji je sprečio dolazak 6. oktobra onakvog kakav je očekivan – smatraju pojedini akteri petooktobarskih promena. Tu je i šaroliki sastav tadašnjeg DOS-a.

„Mi nikada nismo imali većinu za najradikalnije reforme – nikada. Ako hoćete da provodite reforme koje mislite da su dobre za društvo bez većine onda je to revolucija. A ako je, onda, revolucija na delu onda to podrazumeva mnoge negativne implikacije. Podrazumeva nasilje, poddrazumeva suspenziju prava i tome slično“, ocenjuje bivši predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić.

A većina koju je 2008. godine Demokratska stranka formirala sa Socijalističkom partijom Srbije i danas je predmet kritike. Tadić kaže da je time sprečeno formiranje vlade koju bi činili Koštunica, Šešelj, Nikolić, Vučić, Dačić i Velja Ilić.

„Odložili smo, makar, katastrofalno dejstvo i ova vlada nastavlja evropske integracije, ne zaboravite, ona ne bi, to je ogromna razlika“, rekao je Tadić.

„Nisam od onih koji misle da šesti oktobar nije osvanuo. Svanuo je ali prosto su neki drugi koji su drhtali kao miševi, 6. oktobra počeli da uče i nažalost danas su opet na vlasti“, ističe Siniša Šikman.