Urednica NIN-a Vesna Mališic i politikolog Nikola Parun ocenili su u Novom danu da se nakon promena 5. oktobra izgubila velika šansa za "normalizacijom Srbije", kao i da je sukob između lidera DOS-a doprineo "propasti ideje o suštinskim promenama u zemlji".
„To je najsvetliji dan nove političke istorije u Srbiji. Tada je prekinut diktatorski kontinuitet koji je trajao unazad minimalno 55 godina. Taj dan je zaista došla sloboda u Srbiju, na velika vrata“, istakao je Perun.
Prema rečima Mališić, tog dana se osetila neverovatna energija među ljudima.
„Ja sam videla Zorana (Đinđića) tog jutra, i on nije bio siguran da će se sve tako desiti. Međutim, kada su krenuli ljudi sa svih strana, iz Čačka, Niša, i ostalih gradova, postalo je jasno da se nešto veoma važno događa. A ispred Skupštine se osetila neponovljiva energija. Uverena sam da su ljudi iz različitih motiva, iz različitih ideja izašli 5. oktobra i to su bili obični ljudi, ali su bili i ljudi iz različitih stranaka“, navela je ona i ocenila da je i najveći problem bio to što su ljudi iz različitih razloga hteli da ruše Miloševića.
POVEZANE VESTI
„Neko zato što nije pobedio u ratovima, neko zato što je ratovao. Neko se nadao Evropi, neko se nadao nečemu drugom. Ali, svejedno, sinergijski se sve fokusiralo na tog čoveka, i ideju da se odbrani rezultat izbora. To je i rezultiralo“, smatra Mališić.
„Zoran (Đinđić) je stalno govorio: ‘Ovo je mogućnost da napravimo normalnu državu, nije izvesnost’, i pokazalo se da je bio u pravu“, istakla je ona.
Mališić je navela da su se tog dana dve struje u tadašnjoj opoziciji našle na istom zadatku.
„DSS sa idejom legalizma, i Zoran koji je tražio brze promene, reformu, diskontinuitet i ono što je najvažnije – čišćenje službi bezbednosti, i tu je u stvari ključ neuspeha 5. oktobra“, smatra ona.
„Te dve koncepcije koje su se našle na istom mestu, vukle su Srbiju na različite načine, na različita mesta. I fokus se umesto na promenama (sistema), okrenuo prema različitim strujama unutar opozicije. Sukob se već 6. oktobra, ako ne i 5. preselio iz odnosa DOS- vlast u sam DOS i do kraja Đinđićevog života je taj sukob tinjao i uništio ceo kapacitet 5. oktobra“, navela je ona.
Parun je kazao da je istorija pokazala da su revolucije bile uspešne samo na onim mestima gde su bile „ozbiljno podržane oružjem“.
„Bilo koja da je revolucija u pitanju, i bilo koje ideološke boje da je bila. U srpskom društvu 2000. godine a i danas, ta sila nije poticala iz naroda. Tada je energiju imala Demokratska stranka, a neke druge snage su bile ‘kočničarske’, i te snage su čuvale elemente prethodnog režima, jer su im bile od političke koristi“, napomenuo je Perun.
Tajne službe i uništena dokumenta
Oba sagovornika se slažu da su u promenama od velikog značaja bile tajne službe, za koje je Mališić rekla da su „posejale svoje ljude od Univerziteta do medija“.
„Zoran Stijović je rekao da je od novembra do januara te godine uništeno oko 380.000 dokumenata na oko 780.000 strana koja su se odnosila na DOS, Otpor, saradničku mrežu i na sve ono što su radili“. I to nije sve, tajne službe su bile uključene u trgovinu oružjem i naftom“, istakla je ona.
Parun podseća da se, već nakon formiranja Vlade Srbije sa Đinđićem na njenom čelu, krenulo sa „rafalnom kampanjom“ koja je imala za cilj kompromitaciju premijera i promena koje su trebale da se dese.
„Ta kampanja traje i do danas, od nekih tabloida i poltičkih kadrova koji su preživeli 5. oktobar. A činjenica je da su već prvih godina nakon promena drastično promenjeni uslovi života u Srbiji. Tada je zavedeno da je prosečna plata bila pedesetak evra. Ona je učetvorostručena za dve godine“, podsetio je on.
Parun je naveo da je i nakon što smo 2000. godine bili u situaciji da smo isključeni iz gotovo svih međunarodnih institucija, uspeli smo da se veoma brzo vratimo u njih, a značajno je bio popravljen i imidž naše zemlje u svetu.
Mališić je navela da je od 6. oktobra počelo sa devalviranjem ideja.
„Koštuničina vlada je odmah htela da se vrati malo ‘unazad’, da se vrate tradicionalističke ideje i da dođu do izražaja. Pravljeni su kompromisi razne vrste, pa smo posle dobili i one koje su izgubili 5. oktobra da su ušli u vlast. Nakon toga su oni lagano ruinirali ono što je u stvari ideja 5. oktobra, i tako smo na kraju dobili (na vlasti) one koji su poraženi 5. oktobra“, zaključila je Mališić.
