Predlog da se jezero Gazivode preimenuje u jezero Tramp - prvo je iznet kao šala, ali sada poprima ozbiljne dimenzije. Do predloga je došlo zbog nesuglasica oko naziva jezera između kosovske i srpske strane na nedavnim pregovorima u Vašingtonu.
Jezero Gazivode je deo sporazuma o ekonomskoj saradnji između Kosova i Srbije, koji je postignut u Beloj kući, a prema kome će američki eksperti napraviti studiju izvodljivosti za korišćenja tog resursa.
Gazivode se nalaze u opštini Zubin Potok na severu Kosova, a manjim delom se prostiru u opštini Tutin u Srbiji.
Ideju da se jezero preimenuje, odnosno dobije ime američkog predsednika Donalda Trampa, pozdravili su zvaničnici na Kosovu ali i u Srbiji.
„Pozdravio sam predlog ambasadora Grenela da se jezero Ujman (Gazivode) preimenuje u jezero Tramp, u čast njegove izvanredne uloge u postizanju istorijskog sporazuma za normalizaciju ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, kao veliki korak ka konačnom političkom sporazumu koji bi trebalo da rezultira uzajamnim priznanjem“, rekao je premijer Kosova Avdulah Hoti.
POVEZANE VESTI
Međutim, mnogi od građana sa kojima smo razgovarali, smatraju da promena imena nije neophodna, ali kažu da ih niko ne pita.
„To je smešno, jezero već ima svoje ime, što bi trebalo da ga menjamo“, rekao je jedan od njih.
„Možda bi to bilo dobro za turizam. Pa, ono jeste dobro za turizam, ali ime ne treba menjati“, kaže drugi građanin.
„Najbolje da ostane Gazivodsko jezero, kao sto je bilo do sada, što mora da se menja. Ako prihvate svi, pa sta će. Da ga nazovu bilo kojim imenom, ko pita mene“, objašnjava penzioner.
„Ne, pa lepše mi je Gazivode“, uverena je jedna žena.
„To je politika“, kratko zaključuje naš sagovornik.
Natpis koji je ove nedelje osvanuo na mostu preko jezera Gazivode na kojem je stajalo novo predloženo ime jezera, kao i tekst „da su kosovski Srbi zahvalni sto je on doneo mir“, su skinuti dan kasnije. Ne zna se ni ko je okačio, niti ko je skinuo ove natpise.
Jezero Gazivode je inače najveće jezero na Kosovu, koje je od vitalnog značaja za snabdevanje Kosova pijaćom vodom, ali i za poljoprivredu i proizvodnju električne energije.
Brana Gazivode, koja je omogućila formiranje vestačkog jezera oko 25 kilometara od Mitrovice, izgrađena je između 1978. i 1984. godine, radi rešenja problema nedostatka vode za stanovništvo, industriju, termoelektrane i navodnjavanje. Svaki poremećaj u snabdevanju vodom za područje južno od reke Ibar mogao bi izazvati katastrofalne posledice, upozoravaju stručnjaci.
Kao primer oni navode obilićke termoelektrane koje bi u slučaju prekida snabdevanja vodom iz jezera Gazivode mogle da funkcionišu samo oko 15 minuta, a onda bi potpuno zaustavile rad, ostavljajući Kosovo potpuno u mraku.
