Subotić: Žalosno što je dijalog u Vašingtonu upotrebljen za jedan Trampov tvit

Vesti 24. sep. 202013:05 > 13:15
Podeli:
Izvor: FoNet/Marija Đoković

Posmatrano iz američke perspektive, naizgled nepovezane tačke sporazuma potpisanog u Vašingtonu pre svega ostvaruju interese američke spoljne politike, izjavio je istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić i ocenio da je žalosno što je dijalog upotrebljen za jedan tvit američkog predsednika koji je stao u 280 karaktera.

On je u serijalu razgovora Agreman, posvećenih spoljnoj politici Srbije, ukazao da to pokazuje suštinsku razliku između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u tretmanu pregovora Beograda i Prištine.

Za EU, smatra Subotić, to je sudbonosno pitanje, dok američki predsednik Tramp teži da u predizbornoj kampanji izvuče svaki poen kako bi osigurao pobedu.

Subotić tumači i da je „neobičan“ način na koji je Sporazum dogovoren, „jer se nije radilo samo o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“ i napomenuo da je nejasna njegova pravna priroda, ali i to „ko je tu s kim potpisivao“.

On je ocenio da „nije nužno loša stvar“ što se Srbija sporazumom približila SAD i predvideo da će se saradnja EU sa SAD razvijati, ukoliko Džo Bajden pobedi na predsedničkim izborima.

Unija neće Srbiji zameriti ako zadrži dobre odnose sa Vašingtonom, uveren je Subotić, ali upozorava da će joj zameriti što su se u sporazumu našle tačke koje joj ne odgovaraju, „pre svega obećanje Srbije da će premestiti ambasadu u Jerusalim“.

Prema njegovoj oceni, EU je „dovoljno oštro reagovala“ podsećanjem da nijedna njena članica nema ambasadu u Jerusalimu, što je „znak da Beograd i Priština ne smeju da imaju ambasade u Jerusalimu, ako vide sebe kao buduće članice EU“.

On je predočio da je srpska spoljna politika „dodatno zakoplikovana“ time što u sporazumu postoje tačke koje „targetiraju Rusiju i Kinu“, iako te dve zemlje nisu eksplicitno navedene.

„Srbija je rekla da se stavka o 5G mreži ne odnosi na Kinu, što je pokušaj obmanjivanja javnosti“, ocenio je Subotić.

Odnosi sa Pekingom predstavljaju „sve značajniji stub spoljne politike Srbije“, objasnio je on i podsetio da Huavej posluje u Srbiji još od 2005. godine i da ima strateška partnerstva sa Telekomom, Telenorom i Vipom.

„To je 80 odsto tržišta. Ova stavka, ne samo da zabranjuje buduće poslovanje sa Huaveijem i drugim kineskim kompanijama, već nalaže da Srbija razmontira svu njihovu tehnologiju, a pitanje je da li je to tehnički izvodljivo“, napomenuo je Subotić.

Kada su u pitanju tačke sporazuma o ekonomskim odnosima Beograda i Prištine, on misli da će ih predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispoštovati, ali primećuje da je „neobično“ što je to najmanje sporan deo sporazuma.

Prema njegovom mišljenju, Vučić nije očekivao „toliki pritisak“ da se u sporazum umetnu sve druge tačke i zato će morati „pažljivo da balansira“, a budućnost će pokakazati koliko je vešt.

Subotić nema dilemu da je pitanje rešavanja statusa Kosova „ključna determinanta u spoljnoj politici Srbije“, što potvrđuju i nalazi studije Centra za evropske politike.

On je podsetio da je Srbija 2009. godine potpisala strateško partnerstvo sa Kinom, „samo godinu dana nakon što je pola sveta počelo da priznaje Kosovo“, a 2013. i strateško partnerstvo sa Rusijom, što se odražavalo i na način na koji se Beograd usaglašavao sa deklaracijama EU.

„Od 2008. godine, Srbija se 19 puta nije usaglasila sa deklaracijama EU koje su targetirale Kinu, od čega 16 puta zaredom. Pitanje je u kojoj meri će Brisel još moći da žmuri, jer ga žulja prisustvo Kine koja predstavlja nepredvidivog potencijalnog rivala“, zaključio je Subotić.