Pred opozicijom ponovo dileme o broju kolona i liderstvu, DS zove EU da pomogne

Vesti 19. sep. 202018:01 > 19:41
Podeli:
Izvor: N1

Za godinu i po dana Srbiju očekuju predsednički izbori, a Beograd izbori za gradski parlament. Među opozicinim strankama je već počela javna debata da li treba nastupiti u jednoj ili više kolona, a polemiše se i o tome ko treba da vodi razgovore na tu temu. Ipak, prvo se treba izboriti za izborne uslove. Demokratska stranka pozvala je EU posreduje u razgovorima koji bi odveli do fer i poštenih izbornih uslova.

Nastup u više kolona, dogovor o nenapadanju, zajednička strategija, neki su od predloga koji su mogli čuti na sastanaku opozicije koji je organizovao Boris Tadić. Stranke koje su svoje delovanje u Savezu za Srbiju zamenile labavijom formom saradnje nazvanom Udružena opozicija, za sada ne vide potrebu za inicijativama poput Tadićeve.

„Da li je potrebna lil nepotrebna? Tadić je to pokrenuo zato što misli da je potrebna“, kazao je Lutovac.

Na pitanje šta on misli, kaže: „Mi mislimo da je Udružena opozicija taj format u okviru koga bi trebalo da se vode razgovori na tu temu. Naravno, ostajemo otvoreni prema svim drugima i smatram da ne može biti loše da se razgovara bez obzira ko je incijator“.

POVEZANE VESTI

Najveći broj stranaka Udružene opozicije zastupa ideju o jednoj koloni. Insistiranje na jednoj koloni proizvodi više tenzija nego što ujedinjuje, navodi profestor Fakulteta poltičkih nauka Đorđe Pavićević, ali i iznosi i dilemu da opozicija ima kapaciteta za više kolona. Takođe je važno o kojim izborima se govori.

„Predsednički izbori bi bili nešto što bi bio imperativ za opoziciju da ima jednog kandidata, eventualno ako se baš iz nekih strateških razloga izračuna može sa više, dok recimo, ako uzmete gradske izbore u Beogradu, situacija je tu sasvim drugacija, tu ima prostora za, ja mislim, više kolona“, ocenjuje Pavićević.

Za neke poput Boška Obradovića, problem je bio i što baš Boris Tadić zove na sastanak. Pavićević kaže da je uz iskusna lica potrebno raditi i na promovisanju novih ljudi, koji nemaju toliko tereta uz prošlosti koje opterećuju i njihovo javno delovavanje ali i međusobne odnose.

„Ako se govori u odnosima u opoziciji… kada nastanu problemi potegnu se teme ko je kome šta uradio u prošlosti. Te teme, ja mislim, ne interesuju toliko biračko telo i opterećuju opoziciono delovanje i usmeravaju ga u pravcu koji najviše odgovara vlasti, jer se opozcicija mnogo više bavi sobom nego onim što radi vlast“, kaže Pavićević.

Bez obzira na razlike i lične sukobe, oko jednog zahteva mogla bi da stane cela opozicija, a to su fer i pošteni izborni uslovi. Demokratska stranka pozvala je Evropsku uniju da se aktivno uključi u posredovanja u stvaranju uslova za poštene i slobodne izbore u Srbiji, poput onog u Severnoj Makedoniji ili u Crnoj Gori.

„Razgovori koje smo do sada imali i na kojima smo već učestvovali nisu bili suštinski usmereni ka tome, više su bili fingirani, pre svega u želji vlasti da se prikaže kao neko ko stremi normalizaciji odnosa, ko želi da prikaže odnose boljim nego što jesu“, navodi Lutovac.

Đorđe Pavićevic dodaje da bi možda trebalo proširiti krug tema na medije i instucije.

„Izborni uslovi su jedan od važnih faktora, ali je veći problem u Srbiji to što je čitav politički život sveden i vrti se oko jedne ili nekoliko ličnosti. Imamo zarobljene stručne institucije koje rade posao za jednu političku stranu“, kaže Pavićević.