Politikolog Boban Stojanović obratio se pismom poslanicima Evropskog parlamenta navodeći da postoje "ozbiljne sumnje" da je i proces kandidovanja na nedavnim izborima u Srbiji bio "neregularan" i pozvao ih da izvrše pritisak na političke institucije u Srbiji da dozvole tužilaštvu i sudovima da rade svoj posao.
U pismu dostavljenom medijima koje je uputio poslanicima EP čiji su izaslanici učestvovali u pregovorima vlasti i opozicije oko poboljšanja izbornih uslova, Stojanović je istakao da su izbore pratile brojne neregularnosti.
On je objasnio da su sumnje sa „manipulacijama oko prikupljanja i overe potpisa tokom izborne kampanje potvrđene zvaničnim podacima“, za koje navodi da ih je dobio od Republičke izborne komisije.
POVEZANE VESTI
Stojanović je naglasio da „postoje jake sumnje da su vladajuća Srpska napredna stranka, ali i drugi politički akteri, pomogli brojnim kandidatima na izborima prikupljanjem potrebnih potpisa potencijalno i zloupotrebljavajući privatne podatke građana“.
„S obzirom na odsustvo vladavine prava u Srbiji, zatvorene institucije i loše stanje rada sudova, ovim putem vas pozivam da uz mehanizme koje imate pokrenete zvaničnu istragu o tome kako je tekao proces kandidovanja na izborima i da izvršite pritisak na političke institucije u Srbiji da dozvole nadležnim organima da rade svoj posao (tužilaštvo i sudovi)“, poručio je u pismu Stojanović.
Između ostalog, naveo je da je „uradio pregled svih overenih potpisa“, tako što je upoređivao broj potpisa na nekoj opštini/gradu sa brojem osvojenih glasova, da je zatim pregledao da li su se uopšte građani pozivali da nekoj od izbornih listi daju potpise podrške na određenim lokacijama, da bi mogao da proveri da li su postojale određene zloupotrebe.
„Ono što je zaključak – zvanični podaci su pokazali da su sumnje koje su se pojavile bile opravdane i da je ceo proces obavijen nepravilnostima“, istakao je u pismu evro-parlamentarcima Stojanović.
On je ukazao i da su „neki od zaključaka pregleda overitelja da je (Aleksandar) Šapić (SPAS) overavao potpise opoziciji koja je izlazila na izbore, a vladajući SNS – takozvanoj lažnoj opoziciji ili takozvanoj ‘SNS opoziciji'“.
„Opština Novi Beograd je mesto gde su se delu opozicije overavali potpisi. Opštinska uprava (na čijem čelu je bio Šapić) je overila čak 8.274 potpisa za opoziciju – Pokret slobodnih građana (PSG) čak 5.003, Nova stranka – Zelena stranka – čak 2.471 i ‘Pokret 1 od 5 miliona’ ukupno 800 potpisa. Na primer, PSG nikada nije pozvao svoje birače da im na Novom Beogradu daju potpis“, naveo je Stojanović.
Kao razlog za sumnju u regularnost overavanja potpisa podrške naveo je i da su „sva ova tri izborna aktera osvojila mnogo manje glasova na Novom Beogradu nego što imaju potpisa“.
„Opštine u Beogradu koje vodi SNS, su overavale potpise drugom delu opozicije – u opštinama u Beogradu gde je na vlasti SNS – opozicija za koju javnost sumnja da je ‘lažna opozicija’ je overila gotovo sve potpise upravo u tim opštinama“, dodao je Stojanović.
On je u pismu ukazao i da „veliki broj izbornih listi u mestima u Srbiji ima ogromne disproporcije u odnosu na broj potpisa i broj glasova (Koalicija za mir, Ujedinjena demokratska Srbija, Ruska stranka, Nova stranka-Zelena stranka, 1 od 5 miliona, Pokret slobodnih građana, Narodni blok, Stranka pravde i pomirenja)“.
Stojanović je naveo i da su „pojedine izborne liste predale neispravno popunjene formulare – ‘Metla 2020’ i Ruska stranka (u čijem podnošenju izbornog formulara su navedeni javni beležnici koji ne postoje), ali i SNS za koje ostaje pitanje kako su sudovi ili sudske jedinice overavali potpise u mestima gde postoje javni beležnici“, dodajući da sudovi overavaju ukoliko ne postoje javni beležnici.
„S obzirom na osnovane sumnje u zloupotrebu ličnih podataka građana, ceo proces bi se mogao proveriti tako što će se izvršiti uvid u opštinske spise o overenim potpisima, utvrditi ispravnost i identitet potpisnika i do kraja proveriti da li su zloupotrebljavani podaci građana“, objasio je Stojanović.
On je zaključio da bi „potencijalni ‘Pribe izveštaj’ o vladavini prava, koji zahteva opozicija i koji je preko potreban Srbiji mogao i morao da obuhvati i ovu temu, a ako potvrdi da ni proces kandidovanja na izborima u Srbiji 2020. godine nije bio legalan – ovo bi trebalo da bude početak procesa međunarodnog posredovanja u rešavanju političke krize u Srbiji“.