Politički intervju dr Žujovića: Bio bih kandidat opozicije, uz neke uslove

Vesti 26. avg. 202009:24 > 09:28
Podeli:
Izvor: Nova.rs/ Zoran Lončarević

“Pristao bih da budem zajednički predsednički kandidat opozicije na izborima 2022, ali bih imao veoma čvrste uslove. Mene mama nije pravila za političara, ali za dve godine može svašta da se nauči. Duboko verujem da imam to srce i taj mozak da mogu da se nametnem kao bolji izbor od Aleksandra Vučića”, kaže u intervjuu za Nova.rs pulmolog Dejan Žujović, koji je nedavno najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije.

Kada je ovaj poznati pulmolog objavio u Rakiti da će se kandidovati za predsednika države na narednim izborima i da će formirati svoj pokret “Za sve moje ljude”, mnogi nisu bili sigurni da li je bio ozbiljan. Ipak, on je pre nekoliko dana podneo zahtev za registraciju pokreta u APR-u, a u intervju za Nova.rs govorio je o tome koliko će daleko da dogura na izborima, čiju podršku očekuje, kako rešiti problem Kosova, da li je Srbiji mesto u EU… Ali i šta misli o povratku dece u škole i o vakcinama protiv korone.

Gooreći o tome kako je odlučio da uđe u politiku, priča da je krenuo sam sa humanitarnom akcijom, „uz neki minimalni marketing kroz kolumne koje sam pisao i kroz društvene mreže“. „Kad sam čuo sudbine ljudi, kojima sam celu priču namenio, stvorio se jedan osećaj gorčine, pogotovo kad sam sedeo sa žandarmima iz Niša (koji su učestvovali u incidentu sa Andrejem Vučićem, prim. aut), koji po meni nisu ništa krivi. Oni su radili svoj posao, neko je probao da prođe kroz kordon, a da nije smeo. Nije hteo da se legitimiše. Došlo je do incidenta, koji se završio tako što su ti momci optuženi i nakon par godina suđenja dobili su otkaz. Jedan od njih je završio u Gornjoj Toponici, u psihijatrijskoj ustanovi, zbog pritisaka, šikaniranja, maltertiranja… Jednostavno nije izdržao. Ostala je njegova supruga sa decom i opterećena bankarskim dugovima nemaju nikakva primanja. Te momke niko ne sme da zaposli u Nišu, plašeći se troture i odmazde. E pa znate šta… Ne želim da živim u Boliviji. Ne želim da živim u Nikaragvi. Mislim da mi imamo demokratski potencijal i neku istoriju ove države koja nam daje za pravo da tražimo demokratsko društveno uređenje i da se takve stvari nikada ne smeju desiti. Onda je ta ideja nekako sazrevala u meni i Rakita je bila okidač“, naveo je.

Ocenio je da smo trenutno duboko ugroženi kao država. Ako se ova priča nastavi još par godina, možemo samo da uzmemo gumicu i obrišemo granice ove zemlje, mi kao država i duštvo nećemo postojati više, dodaje.

Upitan koliko daleko može da odete u izbornoj trci, s obzirom na to da je najavio kandidaturu za predsednika, Žujović odgovara kratko – do kraja. „Uopšte ne razmišljam da li ću biti drugi, treći… Hoću da budem pobednik. Duboko verujem da imam to srce i taj mozak da mogu da se nametnem kao bolji izbor od Aleksandra Vučića. Ako ovo društvo ne može da iznedri ništa bolje, onda stvarno treba da nestanemo kao dinosaurusi“

Na pitanje kako će izgledati njegova kampanja, kaže –  šuljevi i žuljevi i objašnjava: „Mnogo putovanja, mnogo više kontakata, mnogo, mnogo rada na terenu. Sve ono što su dosadašnje vedete opozicije baš lepo izbegavale. Uvek je lakše sa mobilnim telefonima kucati postove u krugu dvojke uz espreso, ali ovo zahteva krvav rad i određena finansijska sredstva“.

Očekuje široku podršku. „Ja ne želim uopšte da se pozicioniram bilo kako. Nisam se nikada stavljao ni u jedan folder, tako da ni ovaj pokret ne želim da definišem kao levi, desni, desni centar…. Želim da skupim sve ljude, kao u Rakiti, koji imaju dobru ideju i volju da promene ovo društvo i mislim da ćemo uspeti. Jer, taj autoput kojim želim da idem biće najširi od svih autoputeva. Moj će imati bar šest traka“.

Na pitanje koja je njegova politika i u kom pravcu bi Srbija trebalo da ide, Žujović kaže putem poštenja i pravde. „Da građani nisu sluge režima, da ja kao predsendik nisam njihov vladar, ja sam njihova servisna služba, ja sam prvi među jednakima. Ako mi ne verujete, izglasajte me i kad me budete videli na biciklu kako dolazim na posao vi se smejte ili me zgazite“.

O Kosovu i EU

Rekao je da će se, ukoliko pobedi, držati ustavnih ovlašćenja. „Moj posao neće biti da pričam ništa o Kosovu, da pregovaram o Kosovu, moj posao neće biti da vodim ovu zemlju u EU, to treba da radi vlada“, navodeći da je njegov stav da je Kosovo deo Srbije.

Na pitanje da li po svaku cenu, odgovara: „Ne, ali to pitanje zahteva veliki dijalog unutar našeg društva, a onda između Alabanaca i Srba. To je jedan konstruktivni dijalog, a ne dijalog ratnih huškača, nego iskrenih demokrata koji žele istorijsko pomirenje ta dva naroda. Nemam nameru da ostavljam dole narod da budu taoci, ali isto tako nemam nameru ni da kažem da je to već otišlo i doviđenja“. Smatra da ako sednu ljudi dobre volje da pregovaraju, postoji mogućnost dogovora Srba i Albanaca.  

Kaže da Srbija pripada EU, ali da ona nije do kraja poštena prema našoj zemlji.

„Mi pripadamo EU i istorijski i kulturološki, ali imali smo tu neku sreću ili nesreću da uvek budemo ta neka međa. Ta međa se ogleda i u našoj arhitekturi, našem mentalitetu, našim običajima … ali mi istorijski pripadamo Evropi. To ne znači da pripadamo Americi, kao što ne pripadamo Rusiji. Mene ne zanimaju ni jedni ni drugi, zanima me samo moja zemlja. Morate se složiti i da EU nije do kraja bila poštena prema nama. Mi jesmo nerazvijeno društvo, ali smo ljudi koji imaju neki obraz i neki ponos. Ne možete se baš ophoditi prema nama kao prema nižim bićima. Pripadamo EU, reforme koje moramo da uradimo, mi to moramo i zbog nas, ne samo zbog Evropljana. To je sve u cilju izgradnje jednog normalnog civilnog društva“.

Saradnja sa opozicijom – da

Sarađivao bi, kaže, sa svima iz opozicije. „Za svaki sam vid saradnje, za svaki vid akcije, koja ima dobru ideju, dobar cilj, neku dušu u sebi. Ali pravljenje nekih koalicija, udruženja i pregovora, trgovine… Nisam za to zainteresovan“.

Na pitanje da li bi, ukoliko bi mu bilo ponuđeno, bio zajednički kandidat opozicije, kaže da bi pristao, ali uz neke čvrste uslove.

O školama, vrtićima i organizaciji tokom epidemije, vakcini

 Ovih dana aktuelan je povratak dece u škole. Na pitanj postoji li dobro rešenje kada je reč o organizaciji nastave u školama, odgovara da ne postoji.

„Došli ste u situaciju kada je neko ekser poprilično ukrivo udario i zakucao u dasku. Vi u toj situaciji možete samo ekser do kraja ukrivo da ukucate i gotovo. Znači, da smo rešili ovu epidemiošku situaciju, sad se ova pitanja ne bi postavljala, ali su nam izbori bili važniji. Je l’ profesorka Medicinskog fakulteta rekla da je manji rizik da se ide na izbore, nego u prodavnicu? Je l’ tako? E pa nije tako bilo. Imali smo drugi pik u vidu cunamija. Sad će ljudi da se vrate u ovaj veliki grad. Biće gužve. Deca će krenuti u škole i očekujte tamo 15. septembra treći pik prvog talasa. Ne znam samo koliko će pikova da bude“.

Govoreći o vakcini i vestima koje su se s njom u vezi pojavile, kaže da se to i dalje. prema njegovom mišljenju, ne uklapa u neki vremenski tajming od trenutka kad je virus otkriven, kad je njegov RNK detektovan, do trenutka kada se vakcina pojavljuje. Smatra da je to prebrzo.

„Mislim da je manje od godinu dana praktično nemoguće dokazati efikasnost i bezbednost bilo kog leka, pa i vakcine. Nemam ništa protiv vakcine. One su nam stvarno pomogle istorijski mnogo. Mi smo danas pokretni zato što smo imali vakcinu protiv polije, koja je čak i jednog američkog predsednika prikovala za invalidska kolica. U srpskom društvu imamo jedan trend koji je jako loš. Ne znam šta je uzrok tih teorija zavere da virusi ne postoje, da nisu postojali, da je zemlja ravna, da korona ne postoji, da nas truju iz vazduha, zemlje…“