Štrbac: Sve se zna, samo niko nije okrivljen za Grubore

Vesti 25. avg 202014:33 > 14:45
Podeli:
Izvor: N1

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac ocenio je da je teško govoriti o pomirenju između Srba i Hrvata u kontekstu hrvatske akcije "Oluje" i zločina u selu Grubori, jer niko nije odgovarao za njega, uprkos tome što je "sve jasno oko tog zločina", kao i da su i hrvatski i međunarodni sudovi "jasno rekli da se zločin desio". "Sve se zna, samo niko nije okrivljen za ovaj zločin. uvek se sudilo pogrešnim ljudima", rekao je Štrbac.

„Sve ovo i te kako utiče na pomirenje. Naš su učili… da su najvažniji prvo istina, pa odgovornost, pa onda pomirenje. Mi smo dodavali i da ljude treba obeštetiti. Ovde niti ima odgovornosti, niti obeštećenja, tako da je teško da dođe do pomirenja“, rekao je Štrbac u N1 Studio Live, povodom današnje komemoracije ubijenim srpskim civilima u selu Grubore kod Knina, u avgustu 1995, samo dvadesetak dana posle akcije „Oluja“, u kojoj je iz svojih domova proterano između 220 i 250 hiljada Srba.

POVEZANE VESTI

On je ocenio da je današnji nastup hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i ministra branitelja Toma Medveda na komemoraciji u Gruborima „da se čovek rasplače“, ako ne zna pozadinu svega.

Tom prilikom je, podsećamo, Milanović odrecitovao deo pesme Alekse Šantića „Ostajte ovdje“, dok je Medved rekao da su ovakve komemoracije prilika da se oda počast nevinima, i da je potrebno ulagati napore da se takve stvari iz prošlosti više nikada ne ponove.

Na pitanje zašto su Grubori izabrani kao simbol hrvatskih zločina prema Srbima, Štrbac je naveo da je to zato što je sve jasno oko tog zločina i da stoga nema iznenađenja za hrvatsku javnost, ali i zato što je to vremenski prvi događaj posle proslave „Oluje“, „pa je to sve došlo kao kec na desetku“, aludirajući na aktuelnu hrvatsku politiku pomirenja sa Srbima i međusobno pružanje ruku, s jedne strane potpredsednika hrvatske vlade Borisa Miloševića, iz srpske zajednice, koji je prisustvovao proslavi u Kninu, i sa druge strane, najviših predstavnika Hrvatske, na čelu sa Milanovićem, koji su odali počast srpskim žrtvama tokom rata devedesetih.

Na pitanje da li su u balansu ustupci koji se čine na obe strane, Štrbac je ocenio da tu „nema ništa od pariteta, niti se to može upoređivati“.

„Hrvati u Kninu slave (dvostruki državni praznik – Dan pobede i Dan branitelja), to je njihov državni narativ, a ovo je komemoracija ljudima koji su ubijeni u svojim kućama, koji nisu imali nikakve veze sa ratom, 20-tak dana posle „Oluje“. Mi, bar mogu da govorim u ime većine nas izbeglica, to nikako ne možemo dovesti u istu ravan, i nikako ne možemo podržati Srbe koji su otišli na to slavlje. Ma šta oni o tome rekli, to jeste slavlje, koje se vrlo često pretvara u dernek“, poručio je Štrbac.

„Mi iz Veritasa nikome ne osporavamo odlazak na komemoracije, imaju šta i komemorirati, i to jeste civilizacijski doseg, ali nemojte tražiti od Srba da slave jednu od najvećih tragedija srpskog naroda, a to „Oluja“ jeste, ona jeste zločin etničkog čišćenja, jer to su potvrdili i međunarodni sudovi“, istakao je Štrbac, podsećajući da je u Gruborima, na zverski način, ubijeno šest staraca, u sklopu akcije čišćenja terena hrvatske antiterorističke jedinice, „jer se očekivalo da sutradan prođe voz slobode, u kojem je trebalo da bude predsednik Franjo Tuđman“.

Štrbac: Ne tražite od Srba da slave „Oluju“ – tragediju srpskog naroda

 „Čistili su temeljno, što se vidi po slučaju Grubora. Nisu samo ubili sve na šta su naišli, već je to bilo iživljavanje, to je bio baš masakr… To je bilo zastrašujuće, a još gore je bilo što su odgovorni u Kninu na pitanje predstavnike međunarodnih organizacija rekli da je to bio sukob njihovih policajaca sa zaostalim „četničkim bandama“, i da je čak jedan policajac poginuo. Naravno da nije bilo nikakvih četnika, već starci koji su tu ostali iz nekih svojih razloga“, rekao je Štrbac.

Govoreći o pitanju nestalih, ponovio je da brojke nisu usklađene, odnosno da je, prema Hrvatima nestalo oko 1.800 i Srba i Hrvata, dok Srbi traže 1.717 samo svojih sunarodnika.

„Hrvati koriste podatke Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, a on je „veoma rigidan o kriterijumima za ulaz na listu nestalih“, odnosno „traži da najbliži članovi porodice otvore zahtev za traženje, pa trenutno Hrvatima odgovaraju takvi podaci“.

Dodao je da je Veritas, zajedno sa Međunarodnim komitetom nestalih pokrenuo akciju stupanja u kontakt sa porodicama oko 600 nestalih Srba koji se nalaze na tzv. operativnoj listi, koja zvanično nije ušla na spiskove Međunarodnog komiteta nestalih. Pojasnio je da se verovatno radi o poginulim ljudima, „jer niko više ne veruje da su oni danas živi“, i da je, zbog proteklog vremenskog perioda od 25 godina, za njihovu identifikaciju potrebno da se posmrtni ostaci uporede sa DNK najbližih članova porodica.