Ninić: Predškolske ustanove u neizvesnosti očekuju 1. septembar

Vesti 24. avg. 202014:08 > 14:14
Podeli:
Izvor: N1

Ministarstvo prosvete propisalo je jasna pravila za početak nove školske godine u školama, dok je za predškolske ustanove dalo samo okvir bez konkretnih mera, a autonomija je ostavljena lokalnim smaoupravama i kriznim štabovima da urede rad vrtića u skladu sa epidemiološkom situacijom, rekla je za N1 Slobodanka Ninić iz Sindikata predškolskog vaspitanja. Zbog toga se predškolske ustanove pripremaju za povećan priliv dece od 1. septembra i neizvesnost koja sledi, istakla je ona.

Ninić objašnjava da su mere koje je Ministarstvo prosvete propisalo predškolskim ustanovama široke i predviđaju više načina rada, a zaposleni su u nedoumici jer do 31. avgusta treba da pripreme plan rada za narednu godinu.

„Ministarstvo je dalo okvir i to je ono što plaši. Konkretne mere pokazuju konkretne rezultate. Kada su 11. maja otvoreni vrtići, tada su donete konkretne mere koje su urodile plodom. Mi nemamo korona epidemiju u vrtićima, u januaru je bila manja dolaznost nego od 11. maja. Mere su se pokazale dobrim, a jedna od tih mera je da je prisutnost dece ograničena na 50 posto“, istakla je Ninić.

U školama će časovi biti skraćeni, a u učionicama će moći da boravi maksimalno 15 dece. Sagovornica N1 objašnjava da vrtići nemaju prostora da ograniče broj dece u grupama, a ni vreme njihovog boravka ne može da se skrati.

Navodi primer koji može da se desi u praksi, a to je da u jednoj školi u jednoj učionici bude učiteljica sa 15 dece, a u drugoj učionici vaspitač sa 26 dece, koliko je normativ za pripremnu predškolsku grupu.

„Prostora da se deca raspodele nema. Sindikat je tražio da se nađu alternativni prostori i da se zaposleni dodatni borj izvršioca na svim nivoima, da se uključe studenti završnih godina fakulteta za vaspitače“, kaže Ninić.

Dodaje da higijena u predškolskim ustanovama nikada nije bila problem, bez obzira koliko je dece, da se sve mere poštuju, a da postoji i dobra saradnja sa roditeljima.

Kako kaže, socijalna distanca se među decom može ostvariti organizovanjem različitih aktivnosti, a veća deca dolaze sa već usvojenim modelom ponašanja od kuće, jer ih roditelji uče da više nema grljenja i ljubljenja.

Drugačije je, napominje, sa bebama i jaslenom grupom, a problem može da nastane od 1. septembra kada počinje period adaptacije u jaslicama.

„Sledeći izazov je adaptacija. Da adaptirate dete kome ne možete da se nasmejete, koje ne vidi mimiku, vidi samo oči. Vi ste za njega napoznata osoba“, ističe Ninić.

Ona kaže da prema postojećim preporukama Ministarstva, ne postoji ograničenje da u predškolske ustanove mogu da dolaze samo deca čiji roditelji imaju obavezu odlaska na posao, to jest ne rade od kuće.

Dodaje da je, situacija ipak drugačija u nekim lokalnim samoupravama, koje traže takve potvrde od roditelja kako bi primile decu u vrtiće. Kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama ili hroničnim obolenjima,

Ninić kaže da je u ovoj situaciji za njih povećan rizik i da je preporuka roditeljima da ih ne dovode u kolektiv ukoliko ne moraju, odnosno mogu da obezbede alternativu za čuvanje.

Više vesti o kovidu-19 čitajte u našem BLOGU UŽIVO i na stranici Koronavirus.