SSP usvojila platformu o regionalnoj saradnji

Vesti 23. avg 202011:01 > 11:02
Podeli:
Izvor: N1

Stranka slobode i pravde (SSP) objavila je Platformu o regionalnoj saradnji kao osnovu daljeg pomirenja i prosperiteta svih koji žive na prostoru zapadnog Balkana, kojom se tretiraju pitanja dijaloga medju narodima, verskim zajednicama, nerešenih ratnih zločina, sankcionisanja izazivanja nacionalne mržnje, ali i većeg ostvarenja prava Srba u regionu.

Kako je saopšteno iz SSP-a, bez pomirenja i započinjanja dijaloga među narodima, a ne elitama i režimima, građani ovog dela Evrope osuđeni su na loš život, a u procesu pomirenja neophodna je pomoć Evrope, svih onih koji veruju u evropske vrednosti i koji građane Zapadnog Balkana smatraju Evropljanima.

U plaformi, SSP je najavila da će uraditi sve da kreira uslove za dijalog predstavnika verskih zajednica u pravcu pomirenja, saradnje i prihvatanja različitosti, kao jednog od najvećih bogatstava Zapadnog Balkana. Ta stranka u platformi je obećala da će kroz jedinstvenu mrežu dokumentarističkih centara podsticati izradu i emitovanje dokumentarnih programa o stradanjima civila tokom ratova 90-tih godina, kao i njihovo emitovanje na javnim servisima radi upoznavanja ljudi sa žrtvama drugih naroda i zločinima koji su činjeni „u naše ime“.

„Afirmisaćemo rigoroznu zakonsku proceduru za svako izazivanje nacionalne, verske ili rasne netrpeljivosti i mržnje, uz puno sankcionisanje svakog isticanja simbola, parola i drugih obeležja, koja u sebi nose uvredu i bol za druge narode, vere i tuđe žrtve“, dodaje se u platformi SSP-a.

SSP ponuđenim dokumentom definiše svoj odnos prema susednim državama, kao jasno opedeljena stranka da izgradi društvo na bazi poštovanja prema svim nevinim žrtvama ratova 90-tih godina, jer su „žrtve ljudi, a ne brojevi i zastave“, kojima se duguje poštovanje, a porodicama istina o sudbini njihovih najmilijih kao i pronalaženje i kažnjavanje zločinaca.

„Pitanje nestalih osoba tokom ratnih sukoba 90-tih godina vidimo kao humano i humanitarno, a ne kao političko ili nacionalno pitanje. U skladu sa tim predlažemo formiranje zajedničke Komisije za pronalaženje nestalih osoba na teritoriji bivše Jugoslavije“, navodi SSP.

Platforma o regionalnoj saradnji podrazumeva i insistiranje „na brzom procesuiranju svih počinilaca ratnih zločina“, kao i afirmisanje „rigorozne zakonske procedure za svako izazivanje nacionalne, verske ili rasne netrpeljivosti i mržnje, uz puno sankcionisanje svakog isticanja simbola, parola i drugih obeležja, koja u sebi nose uvredu i bol za druge narode, vere i tuđe žrtve“.

„Obavezujemo se da ćemo u najkraćem mogućem roku rešiti sve zaostale i nerešene imovinsko-pravne odnose koji su nasleđe ratova 90-tih godina“, navodi se u saopštenju SSP i dodaje da će se ova stranka „sa svima koji iskreno dele ideju pomirenja u regionu boriti za punu funkcionalnost radnih, ekonomskih, imovinskih, penzionih i drugih prava izbeglog stanovništva bez obzira na nacionalnu pripadnost“.

U Platformi o regionalnoj saradnji SSP navodi da će podsticati uključivanje političkih predstavnika Srba u institucije i Vlade u regionu, „sa jasnim stavom o nužnosti njihovog samostalnog delovanja, polazeći od toga da oni najbolje znaju šta je njihov interes i kako da ga štite“.

„Srbi u regionu će u Srbiji imati partnera i aktivnog pomagača da ostvare sva svoja prava, uz nedvosmisleno poštovanje suvereniteta država u kojima žive, navodi se u Platformi o regionalnoj saradnji SSP.

SSP navodi i da će se zalagati za otklanjanje bilo kakvih prepreka u privrednoj razmeni, regionalnim ekonomskim projektima i zajedničkim nastupima na trećim tržištima sa zemljama reigona.

„Jasno smo usmereni na stvaranje jedinstvenog ekonomskog, privrednog, trgovinskog i carinskog prostora Zapadnog Balkana, kao prosperitente evropske regije čije države su punopravne i ravnopravne članice Evropske unije“, navodi SSP.

U platformi SSP ističe da će se zalagati i za „dinamičnu razmenu kulturnih i sportskih aktivnosti“, kao i razmenu studenata univerziteta u regionu „sa ciljem povezivanja akademskih zajednica i afirmacije znaja kao najveće komparativne prednosti 21. veka”, kao i za niz aktivnosti koje bi vodile pomirenju u regionu“.