Srbija nema vajara sposobnog da kreira spomenik Stefanu Nemanji. Tako je procenio devetočlani žiri koji je odlučivao o autoru. U sastavu tog žirija, međutim, nisu učestvovali samo umetnici, već i politički aktivisti. Iako se sa postavljanjem prvih delova počelo na Savskom trgu, ipak, ostalo je nejasno ko je odlučivao o izgledu spomenika - struka ili vlast?
Spomenik Stefanu Nemanji za sada je u delovima. A kada će skroz biti sklopljen, i dalje se tačno ne zna. Još je nepoznata i cena radova, kao i iz koje kase će troškovi biti plaćeni – republičke ili gradske? Ipak, pod velom tajne nije ostalo ko je inicijator ideje da Stefan Nemanja bude postavljen na Savskom trgu.
POVEZANE VESTI
„I zahvalan sam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je, za razliku od svih svojih prethodnika koji su bili na vlasti između ostalog, odlučio da predloži da se podigne spomenik Stefanu Nemanji“, kazao je sredinom avgusta zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Ipak, predsednik nije predložio kako bi spomenik trebalo da izgleda. Tim poslom pozabavila se stručna komisija, koja je odlučila da glavni „izvođač radova“ bude ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov.
A da li je žiri odluke donosio po principima struke ili politike? Jer iako je komisiju činilo devet članova, među kojima su bila dva vajara i dva slikara, ostala mesta zauzeli su oni kojima spomenici nisu u opisu posla.
Član žirija, Svetomir Arsić Basara, tvrdi da, uprkos tome, problema nije bilo.
„Sam rad žirija u odnosu na ono o čemu je imao on da razgovara, to je vođeno na krajnje stručan i objektivan način. Ja bih se u svakom slučaju povukao, ako bih smatrao da je postupak u radu žirija nedozvoljen i da se vrši neka presija ili pritisak“, rekao je Arsić Basara, vajar i član žirija.
Međutim, da je političkog uticaja na izbor rešenja ipak bilo, ukazivao je nedavno preminuli vajar Miodrag Živković, koji je 2018. zbog toga komisiju i napustio. U otvorenom pismu predsedniku žirija Nikoli Selakoviću, koji je inače sekretar predsednika Srbije, poručio je da članovi komisije nisu mogli slobodno da odlučuju o važnim stvarima, koje su se odnosile i na to ko će raditi spomenik.
„Članovi žirija su u više navrata vršili podrobnu analizu tih pet izabranih radova i konstatovali da ni jedan ne zadovoljava vizuelne, simboličke i sadržajne zahteve postavljene u konkursu. Na Vaše insistiranje, gospodine predsedniče žirija, preglasavanjem, ipak je dodeljena prva nagrada radu pod šifrom 02500, ruskog autora sa saradnicima. Predstavnici struke u žiriju bili su nadglasani 5:4…Nasuprot ovakovom stavu struke i iskustva, Vi ste, gospodine predsedniče žirija, doneli odluku da su promene kompjuterskog-virtuelnog karaktera dovoljne“, naveo je čuveni vajar Miodrag Živković u otvorenom pismu Selakoviću.
Istoričar umetnosti i profesor na Filozofskom fakultetu Nenad Makuljević kaže da je nedopustivo da komisiju, koja bi trebalo da se bavi idejnim rešenjima za spomenike, čine oni koji su na bilo koji način povezani sa politikom. Taj posao bi, kaže, isključivo trebalo da rade visokopozicionirani stručnjaci.
„Jasno je da vlast nije želela nikakvog iznenađenja u smislu rešenja konkursa i jasno je da vlast želi da oslika sebe, svoju ideologiju, svoja htenja, svoj ukus na tom spomeniku. Spomenik se podiže u nekom novom centru grada, spomenik se podiže u centru grada koji treba najbolje da prezentuje ono što vlast želi od Beograda i u tom smislu taj spomenik je pod veoma strogom kontrolom“, ocenjuje profesor Makuljević.
„Strogu kontrolu“ pogleda na građane imaće i sam Stefan Nemanja. Jer arhitektonsko rešenje postavljanja spomenika predviđa da bude viši od železničke stanice i da svetli.
