Država koristi aparat sile za pritisak i obračun sa novinarima, kaže urednik portala KRIK Stevan Dojčinović, a programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra da akcija Uprave za sprečavanje pranja novca protiv NVO i medija pokazuje da je država oteta i zarobljena i da je na njenoj meti svako ko je kritikuje.

On je naglasio da postojeći zakonski okvir obezbeđuje dovoljan broj instrumenata i mehanizma za kontrolu, a da su organizacije civilnog društva svejedno bile obavezne da imaju godišnju reviziju i obezbede finansijske izveštaje za APR, ali i za donatore.

Zbog toga, kako objašnjava, ne vidi da postoji razlog za posezanje za vanrednim mehanizmima kontrole, kao što je Uprava za sprečavanje pranja novca, koja bi trebalo da prati krupne slučajeve pranja novca i organizovanog kriminala, a ne da se bavi organizacijama civilnog društva.

„Da bi Uprava za sprečavanje pranja novca kontrolisala nekog, trebalo bi da postoje osnovi sumnje, grupa indikacija i činjenica koje na posredan način ukazuju da neko pere novac ili finansira terorizam“, rekao je Petrović, koji na sajtu Uprave nije uspeo da nađe ni jedan jedini indikator koji bi opravdao ovu istragu.

S druge strane, Dojčinović je rekao da Uprava ovakve istrage obično ne inicira sama, uveren da sigurno nije u pitanju rutinska kontrola, kako je saopšteno, već da istragu vodi „neko iza“ ko je angažovao Upravu da mu pomogne.

Najčešće su to tužilaštvo, koje istražuje nekakvu kriminalnu grupu i angažuje Upravu da prikupi podatke o transakcijama, obrazlaže urednik KRIK, uz napomenu da mu se ipak čini da je u ovom slučaju nalogodavac – BIA.

Ako je u pitanju tužilaštvo, tu bi morala da postoji osnovana sumnja, a potpuno mi je neverovatno da bilo koji tužilac može da pomisli da se ona grupa nevladinih organizacija bavi pranjem novca, naglašava Dojčinović.

Po njemu, Srbija se naizgled približava „ruskom modelu“ proizvodnje stranih agentura, ali smo još daleko od toga, jer ništa konkretno nije urađeno po tom pitanju.

Kada su u pitanju imena i organizacije sa spiska Uprave, on misli da je bilo očekivano da će se na spisku naći Vučićevu kritičari, ali primećuje da je tu i jedan član Saveta za kreativne industrije, kao i Jelena Milić, koja ima samo reči hvale za predsednika.

Za razliku od Dojčinovića, prisustvo takvih imena na spisku, Petrović posmatra kao pokušaj „maskiranja procesa“.

On tumači da je na delu „tačkasto“, korak-po-korak, normalizovanje pritisaka na kritički orijentisane organizacije, kako bi se učnilo normalnim da ne rade u interesu Srbije i učvrstila teza da je državni interes isto što i interes Vlasti.

Kao neko čija se organizacija našla na spisku, ali ko je i lično naveden, Petrović dodaje da mu nije jasno kako se država, sa svim problemima koje ima, bavi njime. Podsećajući da su mu 2016. išarali automobil pretnjama, a 2018. obili stan, on ukazuje da na svake dve godine doživljava neku vrstu pritiska i da ne može da se oseća prijatno.

„Ono što zabrinjava jeste što ljudi oko vas počinju da misle da se vi zaista bavite nekim nelegalnim poslovima, da vi radite za neke strane nevidljive sile, da urušavate državu, zato što ovde i dalje postoji mistifikacija države“, predočio je Petrović.

Istovremeno, iako tvrdi da se već navikao na napade, Dojčinović ponavlja da je ova istraga kršenje prava na slobodu govora i napominje da država, „ako se bavite bavite novinarstvom, vama mora da garantuje minimum neke diskrecije“.

„A kada su institucije toliko angažovane da čačkaju medije preko svake mere, to je, po meni, ugrožavanje slobode javne reči, zato što nam otežava da radimo posao, zaključio je Dojčinović.

Čečen: Ljubav organizovanog kriminala i ove vlasti nezabeležen u Evropi

Spisak NVO, medija i pojedinaca, koje sumnjiči Uprava za sprečavanje pranja novca, pokušaj je da se „očisti teren za budući period upitan sa stanovišta opstanka ove vlasti“, naveo je direktor Centra za istraživačko novinarstvo, Branko Čečen i ocenio da je „ljubav organizovanog kriminala i ove vlasti nezabeležen u Evropi“.

On je, u serijalu Kvaka 23, potez Uprave označio i kao korak ka zakonskom „rešavanju pitanja dosadnih organizacija civilnog društva i medija koji traže vladavinu prava i demokratičnost“.

Čečen je, u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić, upozorio da je reč o „ozbiljnoj stvari u pravnom smislu, jer ako se nalazite pod sumnjom da perete novac ili finansirate terorizam, ne možete da dobijete dokumenta, a ni da uđete, na primer, u Ameriku ili neku drugu zemlju“.

Budući da je, „posle godina borbe protiv pranja novca, korupcije i kriminala, zajedno sa organizacijom na čijem je čelu, postao predmet sumnje države“, on je konstatovao da je to, „u profesionalnom smislu, duboko depresivno i jako uvredljivo“.

Kako je procenio, „postoji mogućnost da je ovo korak ka legislativnim promenama po ugledu na neke druge zemlje, poput Rusije, gde su NVO praktično ukinute“, ali i „zloupotrebi postojećeg mehanizma protiv pranja novca, koji je uspostavljen u dogovoru sa Evropskom unijom (EU)“.

Čečen podseća da su upravo NVO učestvovale i pomagale državi da uspostavi taj mehanizam, ali su, uprkos tome, zajedno sa medijima civilnog društva, konstatno pod revizijama i proverama, što nije problem, „ako nije zlonamerno i nije pokušaj uništavanja njihovih resursa“.

Prema njegovom uverenju, iza spiska NVO i medija, koji je Uprava za sprečavanje pranja novca poslala bankama, stoji zapravo „Aleksandar Vučić, bez koga niko ne sme da trepne, a ne neki v.d. direktora Uprave“.

Prema njegovoj proceni, NVO su „rupice koje mogu da učine da šareni balon, koji vlast naziva i balkanskim tigrom, prsne i da zato želi da ih se reši“.

„Mislim da ovaj režim ne sme sebi da dozvoli, ne da izgubi vlast, nego da se povuče ni za jedan centimetar“, protumaćio je Čečen, navodeći primere afera funkcionera vlasti.

Kako je precizirao, „jedan ima 24 stana, drugi tetku, ovaj pravi Beograd na vodi, a onaj je dobio 280 nabavki za jednu godinu, dok je ispod toga struktura, uspostavljena na koruptivan način, koju čine ljudi koji su zaradili veliki novac i koji će to braniti i rukama i nogama“.

Odlazak sa vlasti mogao bi da znači i gubitak slobode, „a ljubav između organizovanog kriminala i ove vlasti, koja se čak i ne krije, nezabeležena je u Evropi“, predočio je Čečen.

„Kada policija otkrije neki kriminal, njoj se čestita i podele joj ordene, a kada uzbunjivač iz Krušika otkrije to isto, završi u zatvoru“, ilustrovao je direktor CINS, kojem deluje da država ima nameru i da „tera u zatvor borce protiv kršenja ljudskih prava, pranja novca i organizovanog kriminala“.

Čečenu nije prenaglašena paralela sadašnje situacije sa pravljenjem spiskova izdajnika, saradnika CIA, stranih plaćenika i ne-Srba, iz prošlosti, koje je, po pravilu, inicirao Vučićev bivši partijski šef.

Poredi to i sa donošenjem Zakona protiv terorizma u proleće 2000.godine, koji je, kao teroriste, targetirao članove organizacije Otpor i NVO.

Čečen prepričava da je pre neki dan prošao pored trafike i primetio na naslovnoj strani jednog od tabloida da objavljuju spisak američkih plaćenika, što vidi kao znak da je „samo pitanje kada će i zakonski to da uobliče“.

Kako je podsetio, „ova vlast je već promenila nekoliko zakona koji su legalizovali njihovo inače kriminalno ponašanje, poput Zakona o BIA, Zakona o policiji ili javnim nabavkama“.

„Sve je to moguće, imajući u vidu da predsednik, prema tumačenjima eksperata za ustavno pravo, svako jutro kada se probudi prekrši u startu 44 odsto Ustava“, objasnio je Čečen.

On i od Evropske unije (EU) želi da čuje da ovo „nije demokratski poredak, ni demokratska zemlja“, napominjući da i sam smatra da Srbija „to odavno i nije“.

„Samo folira EU i sabotira poglavlja 23 i 24 i zato je neverovatno da Unija i dalje podržava režim, ne samo deklarativno, već i finansijski“, ocenio je Čečen.

„Pomaže EU i nama, civilnom sektoru, podržava nas i hvala im na tome, verovatno ne bismo ni postojali bez Evrope“, naglasio je direktor CINS, „ali ako nama daju osam miliona evra, a državi 230 miliona, deluje da se nama pomaže da opstanemo na ledini na kojoj nas gađaju kamenjem“.

Pozivajući se na nedavne Vučićeve reči da NVO dižu dreku, a da je u pozadini politika, Čečen je poručio da on ne dreči, već govori šta misli, i ukazao da su ocene predsednika nepristojne i neprihvatljive.

Prema njegovom viđenju, dosta je uvredljiv i mehanizam, prema kojem neko kao napravi štetu, „a onda dođe Vučić, kao veliki Mesija, i popravlja je svojom milošću“.