Istoričari iz Beograda i Zagreba Milovan Pisarri i Dragan Markovina složili su se u Novom danu na N1 da promena imena ulica i u Srbiji i u Hrvatskoj predstavlja brisanje sećanja na antifašističku borbu i jugoslovensko nasleđe. Oni ističu da je kod promene imena Zagorske ulice u Ulicu Blagoja Jovovića, po atentatoru na Ante Pavelića, od glorifikacije atentata spornije ideološko nasleđe tog čoveka, odnosno njegovo učešće u četničkim jedinicama koje su se borile na strani italijanskih fašista i nemačkih nacista i koje su činile zločine.
Pisarri napominje da je legitimno pravo svake države da menja imena ulica, ali da je besmislen argument zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da ni u Hrvatskoj ni u Bosni i Hercegovini ne postoje ulice koje podsećaju na Srbiju ili Jugoslaviju.
POVEZANE VESTI
On napominje da je to i opasna rečenica, kada se govori da i u Srbiji treba da se mrzi sve što je hrvatsko i bosansko, ako se u tim zemljama mrzi sve što je srpsko.
Dodaje da je odluka o tome da Mariborska, Zadarska, Mostarska, Lopudska, Sarajevska ulica promene ime čista populistička mera kada je potrebno skrenuti pažnju sa nekih drugih dešavanja.
Istoričar iz Zagreba Dragan Markovina, poreklom iz Mostara, podseća da se ista stvar devedesetih desila i u Hrvatskoj svuda gde je HDZ bio u lokalnoj vlasti. Kako kaže, promenjena su imena svih ulica koja su bila vezana za antifašističku borbu i levicu, a u Mostaru su čak izbrisali i imena Hrvata koji su bili klasici i antifašisti.
Napominje da je to preimenovanje ulica bilo plansko i ideološko, a da nije naišlo na otpor građana. Drugačija je situacija bila samo u Zagrebu kada je pre nekoliko godina promenjeno ime Trga Maršala Tita, što je izazvalo velike proteste.
Na sednici Skupštine grada Beograda danas bi ulicu trebalo dobije Blagoje Jovović, čovek koji je izvršio atentat na Ante Pavelića. Pisarri objašnjava da Jovović ne predstavlja samo čoveka koji je odlučio da uzme pravdu u svoje ruke, već treba gledati i njegovo učešće u Drugom svetskom ratu.
Istoričar podseća da je Jovović prvo bio na strani partizana, da bi potom prešao u četnike i to u grupu koja je počinila, kako kaže, strašne zločine.
„Bio je u jedinicama koje su se borile na strani italijanskih fašista i nemačkih nacista. Ta politička pozadina je veoma opasna ako odluče da se ta ulica posveti njemu“, napominje istoričar iz Beograda.
Markovina kaže da davanje ulici ime po Blagoju Jovoviću predstavlja ideološku poruku režima. Prema njegovom mišljenju, nije problem u glorifikaciji atentata nego u nasleđu tog čoveka.
On podseća da je u Beogradu pre više vremena promenjena ulica Alije Alijagića, atentatora na ministra Milorada Draškovića i da je ime dobila upravo po Draškoviću.
„Koristilo se logikom humanizma, braneći nekoga ko je ubijen. Dok se ovde ide logikom pravde koja nije ispunjena. Radi se o konstantnom ideološkom prevrednovanju beogradskih ulica“, napominje Markovina.
Kada su u pitanju reakcije na davanje ulici imena po Blagoju Jovoviću, Markovina kaže da ih je bilo mnogo više u BiH nego u Hrvatskoj. Dodaje da hrvatska desnica uvek prati šta se dešava u Srbiji, ali da je vest prošla na marginama jer deo hrvatske javnosti ima nadmen stav da nije njihova stvar sve što se dešava jugoistočnije od Hrvatske.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kazao je da ga je predsednik Aleksandar Vučić zamolio da od svih ulica koje su se našle na spisku za promenu, jedino Sarajevska zadrži svoje sadašnje ime.
Pisarri to vidi kao deo populističke politike tipične za SNS, u kojoj se predstavlja da Vučić sluša građane. Dodaje da je Sarajevska izabrana jer je ona postala tačka otpora u Beogradu, a građani podsećaju da se ta ulica tako zove duže od jednog veka i da postoji moralni dug prema gradu.
„Vučić je prepoznao potencijalnu opasnost i zato je tu ulicu izabrao kao onu koja ostjae“, objašnjava gost Novog dana.
