Peticija protiv menjanja imena ulica, Vesić kaže – odluka zbog reciprociteta

Vesti 27. jul 202019:06 > 19:07
Podeli:
Izvor: N1

Nakon najave gradskih vlasti da će imena najmanje 15 ulica u Beogradu, koje nose naziv po toponimima iz bivše Jugoslavije - biti zamenjena, istoričari upozoravaju da bi, pre takve odluke, trebalo dobro sagledati istorijski kontekst. Dok zamenik gradonačelnika Goran Vesić poručuje da ulica ne može nositi naziv sredine u kojoj se zatire sve što podseća na srpstvo, građani su pokrenuli onlajn peticiju protiv promena imena ulica.

POVEZANE VESTI

Beogradski ćošak na kome se jedan deo istorije zaustavlja – stara adresa se baca i počinje da bledi, jer, zvanično već u četvrtak gradski odbornici će Zagorsku u Zemunu preimenovati u Ulicu Blagoja Jovovića, čoveka koji je 1957.  pucao na Antu Pavelića u Argentini – počinje drugi deo istorije.

Nije to jedini ćošak na kome se planira brisanje imena ulica koja su do sada nosile nazive toponima iz bivše Jugoslavije.

„Bez obzira što iz perspektive nekoga ko živi u Hrvatskoj nemam šta tome da prigovorim, žao mi je što je Beograd umesto da ostane bolji primer i da pokaže da se neke stvari mogu gledati u jednoj široj perspektivi, ipak, na kraju, kreće putem kojim su brojni gradovi u Hrvatskoj krenuli još 90-tih godina“, navodi istoričar Hrvoje Klasić.

Činjenica je da je recimo Zagreb tih 90-tih promenio nazive oko 500 ulica i da su se i drugi gradovi iz bivših jugoslovenskih republika oslobađali SFRJ sadržaja. Dok posmatraju spisak ulica kojima gradska vlast planira da promeni ime, ovdašnji istoričari upozoravaju: oprezno sa brisanjem toponima.

„Verovatno je u pitanju dnevno-politički momenat, da se na taj način parira tendencijama koje su možda prisutne u susednim državama, Hrvatskoj i BiH, ali apelovao bih da se sagleda istorijski kontekst određenih imena gradova ili pokrajina koje nose ulice u Beogradu i da ne ispustimo mogućnost da na taj način zaboravimo ono za šta su naši preci ratovali pre 100 i više godina,  verujući da je to srpski ili jugoslovenski prostor“, ističe istoričar Bojan Dimitrijević.

Međutim, ima i onih koji su, proučavajući istoriju naziva beogradskih ulica od perioda kralja naovamo, jednostavno zaključili da je ovo samo još jedan, mali, talas, slanja istorije u istoriju.

„Smatram da ovo nije presedan i nešto što već nismo videli čak i, koliko sam uspeo da primetim, broj ulica koji se menja je znatno manji u odnosu na to koliko je na primer menjano 1946. godine“, kaže Bane Gajić, novinar istraživač.

Objašnjavajući zašto se gradska vlast odlučila na ovaj korak, zamenik gradonačelnika Goran Vesić poručuje da od glavnih gradova republika bivše Jugoslavije samo Podgorica i Skoplje imaju Beogradsku ulicu.

„Moj stav je da je to pitanje reciprociteta, jer Beograd nema ulice koje nose ime po gradovima u kojima se poštuje. Recimo Beč ima Beogradski trg, a mi nemamo Bečku ulicu, Brisel ima Beogradsku ulicu, ali mi nemamo Briselsku. Red je da pokažemo poštovanje prema onima koji poštuju naš grad i našu zemlju, a ne da budemo mazohisti, i da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo“, navodi Vesić.

Ranije je Zadarska ulica preimenovana u Ulicu Dobrice Ćosića, Zagrebačka u Koče Popovića, Pohorska u General Ždanovu, a sada se razmišlja da se poslednjem spisku pridodaju i Sarajevska i Mostarska ulica.

A šta kažu građani?

„Sarajevska je jedna, neće se promeniti“.

„Francuska (ulica), Makedonska, Norveška, Solunska… Ne znam što Sarajevska da gubi naziv, bolje da su sredili ovaj trotoar“.

„Nema razloga, realno, mislim da je glupo“.

Na stotine građana već je potpisalo onlajn peticiju da se toponimi iz bivše Jugoslavije ne skidaju sa ulicnih tabli.