Stopa mortaliteta na nivou prve faze, ali više težih bolesnika, teže pneumonije

Vesti 26. jul 202015:10 > 15:13
Izvor: TANJUG/ANDRIJA VUKELIĆ

Epidemiolog, dr Darija Kisić Tepavčević, članica Kriznog štaba, rekla je da je stopa mortaliteta u granicama iz prve faze epidemije, a infektolog Mijomir Pelemiš, poredeći ova dva perioda, ukazuje na to da u poslednjih mesec dana ima više težih bolesnika, da su pneumonije teže i da je više ljudi na respiratorima. Navodi da nije ništa novo da korona napada i druge, ne samo respiratorne organe, dodajući da je to karakteristično i za ostale viruse.

POVEZANE VESTI

Na pitanje kakva je stopa mortaliteta u odnosu na prvu fazu, s proleća, Darija Kisić Tepavčević je rekla da se ona održava, sa manjim fluktuacijama, na nivou i u granicama od početka epidemije.

Imamo veći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva, zbog širenja epidemije, a sada su u bolnicama osobe koje imaju srednje tešku ili tešku pneumoniju, za razliku od prve faze, kada su svi bili hospitalizovani, uključujući i asimptomatske bolesnike, navela je.

Kisić Tepavčević podvlači da je daleko veći broj inficiranih osoba, dodajući da je takva situacija na nivou čitave Evrope i sveta.

Rekla je i da se sve više zna o ovom virusu, da „pokazuje afinitet i prema nekim drugim organima, ne samo respiratornim, kako je to na početku izgledalo“, i da se razmatra čitav niz konsekvenci koje eventualno može da ostavi.

Nema tu nekih podataka da je došlo do izmena (virusa), ali bez obzira na veliki broj nepoznanica, apsolutno znamo kako da sprečimo da se zarazimo, istakla je dr Kisić Tepavčević, navodeći da je neophodno pridržavati se mera – distanca, pranje ruku i maske.

Infektolog Mijomir Pelemiš je rekao da se iz dana u dan senzacionalno izveštava da je virus „napada ovaj organ, onaj organ“ ističući da je to karakteristično za sve viruse. Počeo da napada bubrege, pa testise – pa masa virusa to radi, to nije ništa novo, čak i obične sitne groznice, male boginje – ti virusi uzrokuju teške pneumonije, i teška zapaljenja mozga, navodi infektolog, govoreći da je ranije, pre vakcine, bilo i smrtnih slučajeva kod dece od malih boginja, rubeola, zauški…

Pelemiš, na pitanje o tome da mnogi ljudi čekaju testovi i dalje, ističe da je najvažnija klinička slika, odnosno kakvo je stanje pacijenta, i da se prema tome kliničari odlučuju da li pacijent treba da ide kući ili će ostati u bolnici, bez obzira da li je dobio test ili nije, ili da li će čekati 24 sata test. Lekari su već dovoljno naučili, dodaje. „Mi kažemo da ne znamo sve o ovom virusu, ali znamo dovoljno – znamo promene koje u krvnoj slici daje, znamo kakve kliničke manifestacije daje, znamo koje promene na plućima daje na osnovu skenera, koje ne daje nijedan drugi uzročnik… I ako pacijent ima sve te kliničke karakteristike, on se prima i on se leči, a test se čeka“, ističe.

Smanjena je učestalost hospitalizacija, iako imamo najveći broj otkrivenih slučajeva, ali naše klinike su pune, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Ona je dodala da sigurno, naročito među mlađom populacijom, ima neprepoznatih oblika infekcije, dakle onih koji se i ne jave na testiranje, bez obzira na blažu simptomatologiju, pa se kreću i šire infekciju.To jeste ono zbog čega nam je maska u zatvorenom prostoru potrebna za sve, i to jeste glavni razlog zbog čega svi sebe treba da smatramo potencijalnim nociocem infekcije, istakla je.

Dr Pelemiš kaže da poslednjih mesec dana ima težih bolesnika.

„Nije tačno da je bolest blaža, već naprotiv poslednjih mesec dana mi imamo teže bolesnike. Oko 30 posto bolesnika su teži nego što su bili, pneumonije su teže, i kao što se može videti mnogo veći broj bolesnika je na respiratoru nego u prvom delu“, kaže Pelemiš, koji podseća da ima ljudi koji primaju i kiseonik.

Ima razloga zašto je to tako – zato što se veći broj mlađih ljudi družio, okupljao u zatvorenom prostoru, na različitim manifestacijama, kao što su rođendani, rekao je.

I mladi mogu da se razbole kao i stariji, jasno je da su stariji u većem riziku, ali ne znači da i oni mlađi ne mogu da imaju tešku pneumoniju, imao sam priliku to da vidim, kaže dr Pelemiš. Imao sam priliku u poslednjih mesec dana da vidim bar 100 bolesnika koji su bili od oko 60, 62 godine, koji nisu ni od čega bolovali, nijedan lek nisu pili, pa su imali preteške pneumonije, jedva su se oporavljali, najmanje tri nedelje, prenosi infektolog.

Na pitanje da li je potrebna nova strategija, dr Kisić Tepavčević kaže da se strategija svodi na jedno te isto, „na mere koje stalno ponavljamo“, navodeći da se i u svetu sve vrti oko njih.

Govoreći o situaciji u Novom Pazaru, kaže da zdravstveni pokazatelji i indikatori pokazuju da je „tamo bilo najveće opterećenje umiranja u našoj zemlji“.

O prokužavanju, kapacitetima bolnica, brojevima „pozitivnih“…

Srđa Janković, na pitanje o rezultatima studije o prokuženosti, kaže da smo veoma daleko od praga kolektivnog imuniteta i da na to ne možemo da računamo. Strategija je, dodaje, da se spreči širenje, ne da se ide na veću prokuženost.

„Taj podatak, naravno, iako će se on menjati i sa promenom realne situacije i sa boljim upoznavanjem, preciznijim merenjem tog procenta, kada bude veći broj ispitanika, svakako nam daje da jasno zaključimo da smo veoma daleko od bilo kakvog praga kolektivnog imuniteta, odnosno na to ne možemo da računamo, da uopšte ne možemo na to da se oslanjamo, i da naša strategija ne podrazumeva da će epidemija sada u ovoj fazi, ali pazite naglašavam u ovoj fazi, moći da bude usporena time što se dovoljan broj ljudi već prokužio, nego isključivo time što ćemo sprečavati prenošenje sa osobe na osobu“, navodi Janković.

Infektolog Mijomir Pelemiš, odgovarajući na pitanja novinara, rekao je da je do pre nekoliko dana bilo problema sa smeštajem u Beogradu, ali da je sada situacija stabilizovana i da nema tih problema, da pacijete iz Beograda više ne šalju u unutrašnjost i da trenutno ima dovoljno kapaciteta.

Govoreći o rezultatima testiranja, Kisić Tepavčeviće je rekla da više od 200 ustanova dobija informacije o pozitivnosti testova i da se oni objavljuju na dan kad stižu rezultati. „Kojom brzinom će sve da se objavljuje i objedinjuje, zavisi i od brzine osobe koja unosi podatke – koji unose sve varijable o pacijenta. Niko ništa ne krije, sve je transparentno… I jasno često se ti zbirovi ne podudaraju sa onima koje mi iznosimo u 15h, često je to zbog satnice, ali i zbog dinamike unošenja. Na sajtu svakog zavoda i i instituta navedeno je jasno za svaki pojedinačni dan. Svaki zavod zna kompletnu epidemiološku situaciju na svojoj teritoriju“, rekla je, dodajući da se sve odluke na lokalu donose na nivou kriznih štabova.

Još vesti o koronavirusu potražite u našem LIVE BLOGU i na stranici Koronavirus.