Fond za humanitarno pravo saopštio je da je Evropska komisija značajan deo "non-pejpera" o poglavljima 23 i 24 za Srbiju posvetila ratnim zločinima i da se podseća na obavezu pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.

Kako se navodi u saopštenju, podsećanje na obavezu pune saradnje pre svega se dovodi u vezu sa javnim osporavanjem presuda Haškog tribunala, ali ne i na nesaradnju Srbije u vezi sa hapšenjem optuženih za nepoštovanje suda – članova Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjerice Radete.

Kada je reč o regionalnoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina, u izveštaju se navodi da je ona i dalje izuzetno ograničena, kao i da saradnja sa Hrvatskom nije dovela do vidljivih rezultata, te se podseća da Srbija još nije priznala presudu suda Bosne i Hercegovine u kojoj je osuđen Novak Đukić koji živi u Srbiji.

U izveštaju je konstatovano i da se primena Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina nastavlja sporim tempom, kao i da ona ističe krajem 2020, a priprema nove nije u toku.

Objavljivanje informacija na zvaničnoj internet prezentaciji Tužilaštva za ratne zločine u poslednje tri godine se u ovom izveštaju ocenjuje kao pogoršano.

U izveštaj se ukazuje i da je Tužilaštvo tokom 2019. godine podiglo optužnice protiv ukupno četiri osobe, od čega su tri predmeta ustupljena iz BiH.

Podseća se da su većina optuženih nižerangirani pripadnici policije, vojske i paravojnih snaga i da Srbija i dalje ima više od 2.500 predmeta u fazi predistrage.

Izveštaj zaključuje da vlast i dalje pruža podršku, kao i javni prostor osuđenim ratnim zločincima, te da dozvoljava govor mržnje.

Genocida u Srebrenici nastavljaju da negiraju pojedini poslanici bez posledica, a parlament takođe nije doneo odluku u vezi sa prestankom mandata Vojislava Šešelja, koji je osuđen pred Haškim tribunalom.

Kada je reč o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba, u izveštaj su podseća da se u regionu i dalje traga za 10.027 osoba.