U Apelacionom sudu počelo razmatranje prvostepene presude za ubistvo Ćuruvije

Vesti 07. jul 202009:42 > 14:48
Izvor: N1

Pred većem Apelacinog suda počeo je postupak razmatranja prvostepene presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanin, kojom su osuđena četiri pripadnika Službe državne bezbednosti među kojima i njen nekadašnji šef Rade Marković.

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, rekao je uoči početka postupka za N1 da očekuje da ce Apelacioni sud potvrditi presudu i da će od onoga što se bude dešavalo u ovom postupku pred Apelacionim sudom zavisiti budućnost bezbednosti novinara u Srbiji.

N1

Na početku sednice sudija izvestilac će referisati o presudi, donetoj u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, napisanoj na više od 130 strana, nakon čega će se obrazložiti žalbe, koje su podneli odbrana ali i tužilaštvo.

Apelacioni sud, kao drugostepeni, može da potvrdi presudu, preinači je i ukine je, odnosno vrati na ponovno odlučivanje. Kao predsedavajući veća odredjen je sudija Milimir Lukić, široj javnosti poznat iz postupanka pred Specijalnim sudom. Lukić je predsedavao sudskim većem koje je usudilo zemunski klan, bio je i član veća koje je izreklo osudjujuću presudu za ubistvo premijera Zorana Djindića.

Presuda za ubistvo Ćuruviije doneta je u aprilu prošle godine, skoro dvadeset godina od zločina, koji se počinjen 11. aprila 1999. na Uskrs, u vreme NATO bombardovanja.

Na 30 godina zatvora osudjen je Marković, za podstrekavanje na teško ubistvo, koliko je dobio i nekadašnji šef beogradskog centra te službe Milan Radonjić, kao saizvršilac u teškom ubistvu.

Specijalni sud nije prihvatio dokaze tužilaštva da su oficir službe Ratko Romić i njen pripadnik Miroslav Kurak neposredni izvršioci već ih je osudio na po dvadeset godina kao saizvršioce u teškom ubistvu.

Marković je u zatvoru, gde izdržava kaznu od 40 godina, osudjen je u slučaju Ibarska magistrala, odnosno atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Drašković, i umešanost u ubistvo predsednika Srbije Ivana Stambolića.

Radonjić i Romić su u kućnom pritvoru, uz elekronski nadzor, Kurak je u bekstvu.

Tako je ostalo nepoznato ko je povukao obarač „škorpiona“ u haustoru ispred zgrade gde je Ćurivija živeo, u Svetogorskoj ulici, ali je javnost ostala uskraćena i za odgovor ko stoji iza ubistva.

U optužnici je navedeno da je to učinjeno iz niskih pobuda po nalogu n.n. lica iz najviših struktura vlasti. Kao motiv je navedena želja da se ograniči sloboda medija očuva moć i vlast, koju je Ćuruvija javno kritivao.

Takodje, u optužnici je detaljno opisano ekonomsko uništavanje Ćuruvijinih listova, kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu o javnom informisanju, neposredno pred ubistvo, kao I deo prislušivanih razgovora.

Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik dece Ćuruvije, ocenio je, u završnoj reči, da nema sumnje da je nalogodavac tadašnji predsednik države Slobodan Milošević.

Presuda u slučaju Ćuruvija prva je presuda za ubistvo novinara u Srbiji.

Planirano je da se sednica Apelacionog suda održi ranije, ali je zbog koronavirusa odložena za danas.

Žalba Tužilaštva: Romić i Kurak formalno osuđeni, suštinski oslobođeni lične odgovornosti

Tužilaštvo je izložilo žalbu, napisanu na šesnaest strana, na prvostepenu odluku rečima da je uvođenjem NN lica, kao neposrednog počinioca ubistva, povređen Krivični postupak, te da – iako su formalno pravno Miroslav Kurak i Ratko Romić proglašeni krivim – su suštinski oslobođeni lične odgovornosti.

Tužilaštvo navodi da je jasno da je Miroslav Kurak pucao u Slavka Ćuruviju, a da je Ratko Romić izvršio napad Branku Prpu.

„Ni iz jednog dokaza koji je izveden u prvostepenom postupku ne može se utvrditi da je ubistvo Ćuruvije sprovelo NN lice, a u presudi koja je isrečena nije jasno kakva je bila uloga Ratka Romića i Miroslava Kuraka u izvršenju radnji“, rekao je Milenko Mandić, zamenik republičkog tužioca koji je iznosio žalbu.

Očigledno je, dodaju, da su navedena lica učestvovala u izvršenju ubistva. Politika je bila ta, navedeno jetokom obrazloženja žalbi, koja je određivala kako će Slavko Ćuruvija biti „obrađivan“ od strane Službe državne bezbednosti i kako će ubistvo biti izvršeno.

U iznošenju žalbe Tužilaštva navodi se da sud nije uzeo u obzir sva svedočenja članova Zemunskog klana, koji su dali iskaze. Svi ti svedoci su, navode, ukazali na jasnu ulogu Ratka Romića i Miroslava Kuraka u ubistvu Slavka Ćuruvije, te da iz njihovih iskaza može da se zaključi da treće NN lice nije učestvovalo u izvršenju ubistva.

Teza suda da je NN lice izvršilo krivično delo ne stoji, navode i dodaju da traže da se presuda prvostepenog suda ukine.

Traže da da Apelacioni sud u Beogradu svojom odlukom odluči i ne vraća prvostepenom sudu na odlučivanje, te da se otvori pretres i nakon održanog pretresa donese odluku.