Petrušić: Kod nas iranski scenario – epidemija u funkciji politike

Vesti 05. jul. 202013:57 > 13:58
Podeli:
Izvor: N1

Krizni štab je izgubio poverenje i trebalo bi izabrati novi koji bi se "bavio zdravstvenom krizom, a ne željama jednog čoveka", izjavila je u intervjuu FoNetu novinarka nedeljnika NIN Sandra Petrušić, ukazujući na utisak da država nema plan kako da se ubuduće nosi sa epidemijom.

Kao novinarka koja godinama prati sektor zdravstva, Petrušić je takav utisak objasnila „neusaglašenim podacima“ o broju preminulih i bolesnih sa podacima koji postoje u Kovid bazi.

Ona se pozvala na pisanje BIRN, ali i podatke koje je izneo NIN sa sajta MUP, zaduženog da „kontroliše građane u samoizolaciji“.

Podsetila je, pri tome, na izjave lekara iz Kriznog štaba da nisu videli podatke BIRN o broju umrlih i bolesnih koji su nekoliko puta veći od zvaničnih podataka, iako se taj portal pozvao na zvaničnu COVID bazu.

Ona nije dostupna građanima, ali jeste lekarima, koji uz šifru mogu da ostvare uvid, napomenula je Petrušić, koja veruje da Krizni štab „nije želeo da vidi te podatke, jer time skida odgovornost“.

Ako ne znaju koliki ja stvarno broj bolesnih, kuda se kreću, gde su žarišta, a gde kontakti, kako onda planiraju i predlažu mere, upitala je Petrušić, uverena da je tu „reč isključivo o politici“.

„Strašno je što je struka pristala da bude ispolitizovana na svakom mogućem nivou“, poručila je ona i ocenila da su podaci o broju obolelih „lažirani“ pre izbora, kako bi oni bili održani. Pozvala se, pri tome, na cifre saopštavane dve nedelje pre izbora i predočila da su „zaraženi administrativno nestajali iz javnog statističkog opticaja, a do sada nije dato objašnjenje šta je sa njima i da li su izlečeni“. Petrušić je i sama došla do podatka, koji je objavila, da je više hiljada bolesnih ljudi „potezom olovke bilo izbrisano“ po ukidanju vanrednog stanja.

Prema njenom tumačenju, to govori da se „zvanično kao bolesni tretiraju jedino oni u bolnicama, jer je, na osnovu oficijelnih podataka sa sajta MUP, mnogo veći broj građana koje MUP kontroliše, a koji su u samoizolaciji sa simptomima“.

„Svi ti podaci koje sam objavila i koje su objavile kolege u BIRN dostupni su i takođe zvanični, samo je potrebno da ih Krizni štab pogleda i analizira, što očigledno ne čini“, precizirala je Petrušić. „Očigledno je da odluke ne donosi struka, već da ih donosi jedan čovek“, ukazala je ona, povodom namere vlasti da zatvori studentske domove od koje se odustalo posle pobune studenata.

Petrušić misli da struka samo za milimitar može da utiče da se nešto pomeri i to posle obaranja ruku i zato konstatuje da je „poverenje u struku izgubljeno, iako velika većina lekara nije odgovorna za dešavanja“. Ona smatra da „lekari moraju da počnu da govore javno o problemima, uprkos tome što se očigledno plaše za svoj posao“.

 Jedna je, međutim, stvar ako izadje nekoliko lekara koji su hrabri da kažu, a druga ako izađe njih 100, jer vlast u ovom užasu i krizi ne može sve da ih otpusti, objasnila je Petrušić. Upitana o pravoj slici stanja u Srbiji, ona je odgovorila da je dovoljno otići do Infektivne klinike, gde se „može uveriti kakvo je stanje“. Te slike nisu postojale u prethodnom talasu korone, rekla je Petrušić, čiji je utisak „da su se digle ruke od kontrole epidemije“.

Prethodne rigorozne mere, kako je konstatovala, nisu bile prihvatljive, niti potrebne, ali je „njihovo skidanje odjednom, a ne postepeno, dovelo do širenja zaraze“. Uz to, ukazala je i na „nedostatak testova, situaciju u vezi sa izborima i način upravljanja i komunikacije sa građanima“. Suprotno preporuci Svetske zdravstvene organizacije, odustalo se i od praćenja kontakata, primetila je Petrušić i skrenula pažnju na nelogičnost podataka o broju testiranih.

Ona tvrdi da je „ukupan kapacitet naših laboratorija da testiraju na dnevnom nivou 5.000 testova, i to da ih počastim, a nama se saopštava da je testirano preko 8.000 ljudi“. Osvrćući se na saopštenje Instituta Batut, u kome je demantovano pisanje medija o broju umrlih i obolelih, Petrušić je konstatovala da „Batut ništa nije demantovao, sem što su medije optužili za senzacionalizam“.

Upitala je, pri tome, „kako je moguće da Batut nema osnovne podatke o broju zaraženih i izlečenih“ i ostale podatke o polu bolesnih, mestu, godištu, što je bilo u evidenciji tokom vanrednog stanja“. Naša situacija liči na „iranski scenario“, uporedila je Petrušić, jer je u toj zemlji epidemija u funkciji politike.

Kako je ilustrovala, tamo je vlast, uprkos tome što je zaraza buknula, raspisala izbore, optužujući Zapad da je uvezao virus u želji da uništi Iran i upropasti izbore.

„Strašan je podatak da su građani Irana svesniji od nas i da je izlaznost u toj državi bila niža nego u Srbiji, svega 42 odsto“, zaključila je Petrušić.