Da li je država mogla da spreči tragediju kod Kanjiže?

Vesti 18. maj. 201518:56 > 19:01
Podeli:
Izvor: N1

U Kanjiži i u Čačku je u dva dana ubijeno devetoro ljudi. N1 istražuje zašto sistem ne uspeva da spreči slučajeve porodičnog nasilja ?

Činjenica da je Rade Šefer, počinilac masovnog ubistva kod Kanjiže, hapšen zbog napada na svadbi pa ponovo pušten, pokreće pitanje zašto sistem ne uspeva da prepozna, a samim tim ispreči ovakve zločine? Kao i pre dve godine, posle tragedije u Velikoj Ivanči kada je ubijeno 13 osoba, najavljuju se promene u zakonima i šire društvene akcije.

PROČITAJTE JOŠ:

Da li je tragedija u Kanjiži mogla da bude sprečena? Ovaj slučaj ponovo je ukazao na neefikansot sistema, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i dodaje da su institucije morale da postupe po službenoj dužnosti.

„Kod nas ne postoji pravilo koje je jasno i obavezujuće za sve predstavnike institucija, ne samo MUP, već i centar za socijalni rad, lekare… Da se proveri koliko je situacija nasilja koje prijavljuju članovi porodice – žena, deca, stare osobe – ozbiljna i kakve ima karakteristike“, kaže Ignjatović.

Ministar policije Nebojša Stefanović tvrdi da je sudski prostupak protiv Šefera zastareo, ali i da mu je jednom oduzeto oružje vraćeno. Ministar očekuje, u narednim danima, detaljnu analizu, zbog čega je nakon podnošenja prijava protiv Radeta Šefera novembra 2011.godina, sudski postupak trajao dve godine, a da se nije ni pokrenuo, zbog čega je nastupila zastarelost.

Stefanović je ukazao da se očekuje i odgovor na pitanje zbog čega je oružje Šeferu, koje mu je oduzeto 2012. godine, vraćeno.

Ministar policije je, u međuvremenu, zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, nakon tragedije u Kanjiži, smenio načelnike policijskih stanica Senta i Kanjiža i protiv njih je pokrenut disciplinski postupak.

Za to vreme ministar pravde Nikola Selaković zalaže se za širi institucionalni dijalog, ali priznaje da bi preventivne mere, kao što je privremeno udaljavanje potencijalnog nasilnika od žrtve dok se ne ispitaju detalji, moglo da pomogne.

„Kakvo je psihičko stanje pojedinca kad izbrši takvo krivično delo, u trenutku kad ga izvrši, to može da vam da recimo jedan dobar neuropsihijatar kroz veštačenje, a za to je potrebno vreme. Postavlja se pitanje toga u međuvremenu, šta ako se krivično delo ponovi, i šta treba učiniti da se ne bi dogodilo? Verovatno su privremene mere, ne kao sankcija, već obezbeđenje bezbednosti same žrtve krivičnog dela, nešto što treba uzeti ozbiljno u razmatranje“, smatra Selaković.

Statistika je poražavajuća – Srbija se nalazi u evropskom vrhu po broju ubijenih žena. Prema podacima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji se dogodi i do četiri puta više ubistava nego nego u Velikoj Britaniji ili Španiji.

Visoka stopa ubistava žena zabeležena je i u regionu, a posebno u Hrvatskoj koja je zbog svojih loših zakonskih rešenja čak i dobila “packe” iz Brisela, pa će biti prinuđena da menja svoje zakonodavstvo.

Opširnije u prilogu Nikole Radišića: