Mediji i stručnjaci o ishodu izbora: Srbija na kursu ka jednopartijskoj državi

Vesti 24. jun 202018:13 > 19:35
Podeli:
Izvor: N1

Mnogi svetski mediji preneli su da je Srpska napredna stranka odnela ubedljivu pobedu na prvim izborima u Evropi koji su održani za vreme pandemije koronavirusa, ali je bilo i onih koji su otišli korak dalje. U nemačkoj štampi aktuelna politička situacija okarakterisana je kao skretanje Srbije sa demokratskog puta, kursom koji vodi ka jednopartijskoj državi. U političkom sistemu Srbije već je viđen scenario u kom je parlament "obojen" samo jednom bojom. Kakve posledice po društvo mogu da ostave političke promene koje sve više liče na prošlost?

Da li je „dan demokratije“ doveo do toga da demokratija na parlamentarnom horizontu nestane kao fatamorgana, kako to piše berlinski „Tagescajtung“?

U Skupštini Srbije, 191 od 250 mesta „rezervisano“ je za naprednjake, koji će dvotrećinskom većinom moći samostalno da odlučuju o svemu. Politikilozi kažu: Srbija de facto ide ka jednopartijskom sistemu, jedna partija suvereno i monopolski vlada političkom scenom.

„Srbija dugo nije htela da postane suverena država. A posle ovih izbora postavlja se i pitanje: da li je ikada želela da bude višepartijska?“, kaže profesor Fakuteta političkih nauka Dejan Jović. 

POVEZANE VESTI:

Poređenja sa nekadašnjim vremenima uvek su zavodljiva, kaže za N1 istoričar Srđan Milošević, ali dodaje: iskustvo sa izborima kroz čitavu istoriju pokazuje da Srbija zapravo nikada nije imala istinski demokratske izbore. Pojašnjava: tek izbori održani 1905. godine pominju se kao izborni ciklus koji je bio u pristojnom demokratskom duhu.

„Naročito izbori koji su organizovani u periodu diktature od 1929, odnosno prvi izbori koji su organizovani bili su 1931. godine na kojima je vladajuća stranka osvojila sve mandate, bukvalno sve. Slična situacija, ali sa nešto manje drastičnim ishodima, se dogodila 1935. godine, u izbornom ciklusu 1938. Iz te godine imamo dokument koji pokazuje da je predsednik Vlade tražio da mu se pošalje izveštaj kako je glasao tamo neki farmaceut iz Dubrovnika, a treba reći da je tada glasanje bilo javno. Mi zapravo nikada nismo imali iskustvo istinskih demokratskih izbora“, objašnjava Srđan Milošević sa Instituta za savremenu istoriju.

Godine 2020. i dalje nad demokratijom stoji znak pitanja. Rezultate izbora, sociolog kulture Ratko Božović, tumači kao početak „demontiranja“ svih oblika demokratije ili obrisa demokratskog, liberalnog i građanskog u srpskom društvu.

„Mi nemamo situaciju da je društvo predstavljeno u parlamentu. Kad vam društvo u celini nije predstavljeno u parlamentu – to je jasan znak da tu demokratije nema i da mi imamo autoritaran sistem. Mi ovde imamo kompletan autoritarni sistem. Šta je sa onima kojih nema u parlamentu – jesu li oni građani ove zemlje? Kada ih nema u parlamentu – nema ih u odlučivanju, u političkom životu, pluralnost. Ovde je pluralizam ukinut“, smatra Božović.

Da je nakon izbora u potpunosti vidljiva autoritarna strana režima kaže i koordinator Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi – Florijan Biber. Navodi: „sjajna pobeda na izborima upravo je poraz za Aleksandra Vučića“, te da je proces evropskih integracija sada ozbiljno kompromitovan.

Evropska štampa piše i da Srbija sve više liči na jednopartijsku državu, a ako to i suštinski postane u budućnosti – društvo će Srbiji praviti Kina, Severna Koreja, Vijetnam.