Dve decenije pokušaja popravljanja, odnosi u regionu i dalje "toplo-hladno"

Vesti 20. jun. 202017:43 > 19:16
Podeli:
Izvor: N1

Da li se iza selektivnog otvaranja granica zbog koronavirusa zapravo kriju od ranije nerešeni politički problemi regiona? O tome, kao i o dve decenije dugim pokušajima popravljanja odnosa u regionu, govorili su predstavnici Igmanske inicijative. Organizacija koja okuplja zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma, kao i Crnu Goru, obeležava 20 godina postojanja.

Dok jedni međususedske odnose popravljaju, drugi ih uporno ruše. I tako već više od 20 godina. Koren problema mnogo je stariji od raspada Jugoslavije, misli istoričarka Dubravka Stojanović. Ideologije u Drugom svetskom ratu poražene, sada pokušavaju da pobede, dodaje ona. Vlastima regiona, kaže, takva pozicija odgovara.

„Te elite nude bolju prošlost kako se obično kaže, tu teško da se može govoriti o boljoj budućnosti, ali bolja prošlost je nekako zagarantovana, posebno kad je isfabrikujete i iz nje izbacite sve ono što toj idealnoj slici ne odgovara“, kaže istoričarka Dubravka Stojanović.

„Stanje je sad takvo kakvo je, zna se ko je tome doprineo, al želimo da otvorimo jednu novu perspektivu da podsetimo da može i drugačije“, poručuje kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov.

Novu perspektivu odlučio je da ponudi i aktuelni hrvatski predsednik Zoran Milanović. Poručuje da vređanje na nacionalnoj osnovi treba tretirati kao krivično delo. Jedan od njegovih prethodnika očekuje još takvih koraka. Kada je reč o politici prema drugim komšijama, podseća na poteze koje je on vukao.

POVEZANE VESTI:

„Poručio sam Hrvatima u Bosni i Hercegovini – vaša domovina je Bosna i Hercegovina, vaš glavni grad je Sarajevo. Bilo bi dobro da i u Srbiji neko kaže Srbima u Bosni i Hercegovini – vaša domovina je Bosna i Hercegovina, vaš glavni grad je Sarajevo, izvolite kreirati svoju politiku sa druga dva konstitutivna naroda u Sarajevu“, smatra bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. 

Na terenu, ipak, svako je radio za sebe. Jedan od razloga udaljavanja naroda je povratak politike devedesetih, misli profesor Fakulteta političkih nauka iz Srbije. 

„Ima tu i drugih problema, nespremnosti EU da u tome značajnije utiče, doskorašnja nezainteresovanost SAD da na to takođe utiču. Tako da je situacija mnogo složenija, ali je veoma značajno da postoji jedno evidentno odsustvo i samih spremnosti javnih mnjenja, većinskih mnjenja, u ovim državama da prihvate proces normalizacije“, rekao je profesor FPN Dragan Đukanović.

„To je proces, a ne finalni ishod. Nikada ne dođemo do kraja, jer uvek idemo ka nečemu boljem. Ono što misija OEBS-a radi u Srbiji je podrška tom procesu. Pomažemo u trenucima kada dođe do zastoja pa pružimo ruku kako bismo svi krenuli napred“, kaže Džosef Melot iz OEBS-a.

Posle 1995. godine i Dejtonskog sporazuma, komšijske ruke nisu se dovoljno pružale, utisak je bosanskog novinara i diplomate Zlatka Dizdarevića. Primećuje da čak ni tokom epidemije koronavirusa, susedi jedni prema drugima nisu imali human odnos.

„Svi oni principi na kojima su zasnovane svojevremno uspešne politike, orjentacije, pogotovo u Evropskoj uniji – humanizam, solidarnost, sve se to preko noći izvrglo u svoju suprotnost“, smatra Dizdarević.

Dodaje i da je epidemija pokazala da smo se oko mnogih pitanja do sada, zapravo, lagali.