Arsenijević: Autošovinizam je lingvistički besmislen pojam koji ne znači ništa

Vesti 12. jun. 202018:36 > 18:39
Podeli:
N1

Završna konferencija projekta “Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma” u okviru koje će biti objavljena Deklaracija na kojoj su radili neki od najeminentinijih istoričara iz Srbije i regionalnih zemalja održaće se u subotu u Beogradu. Jedan od učesnika projekta, pisac Vladimir Arsenijević, za N1 kaže da bi isključivi istorijski narativi koji su u regionu najčešće usmereni protiv najbližeg komšije, trebalo da budu zamenjeni jednim multiperspektivnim, višeslojnim narativom koji će uzeti u obzir različite istine.

Arsenijević ističe da u regionu postoji nastojanje da se neprijatne stvari iz neposredne istorije zatrpaju, a istovremeno i potreba za herojskim i idealizovanim narativima i otklanjanjem odgovornosti.

Podseća da su npr. Nemačka i Poljska, ili Nemačka i Francuska uspele da se dogovore oko nekih zajedničkih narativa koji su „pre toga pravili mnogo tragedije“, te da su za tako nešto potrebni volja i samokritika, kojih u regionu „najmanje ima“.

Arsenijević primećuje kako su dve decenije protekle od devedesetih godina, a mi i danas osećamo da su događaji iz tog perioda jako blizu nama.

„Kada pogledamo promenu posle Drugog svetskog rata, od 1945. do 1965. sa Bitlsima, Rolingstonsima, hipicima, to deluje i dalje bliže ovom vremenu nego Hitler koji se krije u nekom bunkeru“, navodi Arsenijević ukazujući na korenitu promenu koja se tada desila u svetu.

Neprijatelji u regionu se pritom ne traže samo u susednim zemljama, već i unutar samih društava. Arsenijević podseća na „lingvistički besmislen“ pojama autošovinizam, koji je, kako kaže, neologizam koji ne znači ništa, ali se da naslutiti da bi trebalo da bude uvreda za nekoga ko ne poštuje identitetske vrednosti. U isti tak korpus termina koji ne znače ništa, Arsenijević svrstava i kovanice „druga Srbija“ i „krug dvojke“. Ističe da građani imaju obavezu da budu kritični spram društva, jer je to jedini način da ono napreduje.

Ovo nije prva regionalna deklaracija u čijem usvajanju Arsenijević učestvuje, bio je i potpisnik Deklaracije o zajedničkom jeziku. Ističe da su te dve inicijative apsolutne isprepletane i da proističu jedna iz druge.

Podseća da na „bolne primere vezane za zloupotrebu jezika“ u regionu, poput odluke da se učenici bošnjačke i hrvatske nacionalnosti u Jajcu razdvoje, jer govore različitim jezikom, pa tako sad svako ima nastavu na svom jeziku i uči svoju istoriju.

To je izazvalo proteste đaka koji, prema Arsenijevićevim rečima, prirodno razumeju da ih ne treba razdvajati, na šta je kantonalna ministarka obrazovanja reagovala izjavom da „ne možemo da brkamo kruške i jabuke“.

„Onda vidite dokle vas dovede nakazna politika u regionu“, konstatuje Arsenijević i dodaje da kada se deca razdvoje po jezičkim grupacijama, onda možete da im „uvaljujete razičite istorijske narative“, a multiperspektivnost je jedini način da se različite istine zaista razumeju.