Prosvetari: Nemamo rezultate ni prethodne reforme, rasuli se na stotinu promena

Vesti 04. jun. 202018:43
Podeli:
Izvor: N1

Obavezno srednjoškolsko obrazovanje najavljeno novom strategijom obrazovanja je dobar predlog, ali mana te strategije je što u njenu izradu nisu uključena stručna društva, ocenio je Miljan Mićunović, nastavnik geografije, dodavši da do sada nismo dobili ni rezultate prethodne strategije iz 2012. godine. Treba se fokusirati na manji broj stvari i raditi na tome, jer smo se u prethodnih nekoliko godina rasuli na stotinu promena, a efekat nije onakav kakav smo očekivali, smatra Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Digitalizacija i obavezno srednoškolsko obrazovanje, najvažnije su stavke u Strategiji razvoja srednjeg obrazovanja i vaspitanja i celoživotnog učenja do 2027. koju je danas predstavio ministar Mladen Šarčević.

POVEZANE VESTI

Kada govorimo o sadašnjem planu za obrazovanje, do sada nismo dobili rezultate o napredovanju prosvete ni u okviru reformi koje je trebalo sprovesti do 2020. godine, kaže Mićunović.

„Trenutno ne znamo koji su rezultati postignuti. Kada govorimo o opremljenosti škola, jeste veliki broj njih dobio opremljene kabinete, ali pitanje je koliko je to sveobuhvatno na novou cele Srbije. Svi jesmo za napredovanje u tehnologiji, ali pitanje je koliko naš sistem može to da pokrije i prati. Drugi problem je i koliko smo kao sami nastavnici upućeni i obučeni u pogledu tih novih vidova nastave“, dodao je.

Markov kaže da je digitalizacija širok pojam i da ima prostora za napredak, a koliko će on biti brz zavisi i od finansijskih sredstava što, kako smatra, takođe mora da bude deo strategije.

„Za tri prethodna meseca Ministarstvo nije podiglo sopstvenu platformu da u realnom vremenu predajemo učenicima i da oni odgovaraju“, naveo je.

Mićunović je ocenio i da će prema uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja deca biti obavezana da završe srednju školu kad je upišu, što je, kako je rekao, dobra stvar, jer je do sada bilo izvesnog osipanja.

On je ipak istakao da je mana što se u proces reforme ne uključuju stručna društva matematičara, iz oblasti nauka… „Nisu pitani, ni u prethodnoj reformi, ni u ovoj, mislim da bi trebalo više da se uključe i oni“, kaže.

On je dodao i da treba da se razjasni šta su stručne gimnazije.

Markov smata da je u gimanzijama potrebno reformisati – programe koji su preobimni.

Istakao je i da nije dobro što strani jezici u gimnazijama gube na fondu, dok se u privatnim školama uvodi i treći strani jezik. „A znamo da su strani jezici budućnost, i da nije tako ni u tim privatnim školama ne bismo imali tu dodatnu ponudu“, naveo je.

Markov kaže da su ključni finasije i izdvajanja. „Ako država prepozna značaj obrazovanja, možemo da računamo da će i nastavnici i učenici biti motivisani, ali plašim se da to neće biti slučaj. Slušamo stalno da će plate biti veće, ali plate i nisu od presudnog faktora, već čitav ambijent koji se pravi u školi“, rekao je.

Kako je objasnio, deo prethodne strategije je bila i depolitizacija direktorskog mesta.

„Mi i dalje imamo prilično centralizovan sistem koji je i uspostavljen za vreme ovog ministarstva gde izbor direktora direktno zavisi od ministra. Škole bi trebalo da dobiju širu autonomiju, nastavnici veću autonomiju u realizaciju programa. Mnogo toga treba učiniti“, dodao je.

Treba se fokusirati na manji broj stvari i raditi na tome, rekao je Markov, jer smo se u prethodnih nekoliko godina rasuli na stotinu promena, a efekat nije onakav kakav smo očekivali.