Spot Srpske napredne stranke sa devojčicom i predsednikom Aleksandrom Vučićem otvorio je polemiku o instrumentalizaciji dece u političke svrhe, a Dubravka Valić Nedeljković iz Novosadske novirarske škole i profesorka Univerziteta u Novom Sadu podseća na kodeks iz 1993. o deci i medjima, a koji je obnovljen prošle godine. Prema njenim rečima, taj kodeks nije potpisala vladajuća Srpska napredna stranka, ali ni svi mediji.
„Vratiću vas na 1993. godinu kada je psiholog Prvoslav Plavšić napravo kodeks deca i mediji i čitavo jedno veliko poglavlje je bilo posvećeno instrumetalizaciji dece u politici. I tada su sve partije potpisale taj kodeks. Kodeks je obnovljen prošle godine i potpisale su ga DS, SPS, LSV, Zelena stranka, Demohrišćanski savez Hrvata, Pokret za preokret i niko više. Naša najmoćnija stranka nije potpisala ovaj kodeks“, napominje sagovornica N1.
POVEZANE VESTI
Od medija kodeks su potpisali Danas, N1, NIN, Lokal pres, Nedeljnik, Tanjug i RTS.
Valić Nedeljković ističe da je kodeks etička stvar, a ne stvar zakona, ali i da je etika to što vas promoviše u javnoj sferi.
„U svim dosadašnjim kampanjama su deca instrumetalizovana. Svi političari su to koristili, i u svetu svi političari to koriste“, dodaje profesorka.
Kada je u pitanju aktuelna predizborna kampanja, ona kaže da Novosadska novinarska škola od 1996. prati izbore i da je ova kampanja različita od svih prethodnih, a da je uzrokovana društveno-političkim kontekstom u prethodnih nekoliko meseci.
Sagovornica N1 objašnjava da postoje tri vrste prezentacije predizbornih aktivnosti u medijima, besplatno izveštavanje u kojem bi svi učesnici izbornog procesa trebalo da imaju istu šansu, drugo je plaćeno oglašavanje i treće je funkcionerska kampanja, koju ona naziva i prikriveno oglašavanje.
„Pre predizborne kampanje je trajala ozbiljna stručno vođena prikrivena kampanja, koju je mogao da vodi samo uski krug elita. Ti sadržaji su bili visoko informativni, iako su bili prikrivena kampanja. Bilo su vrlo gledani jer su nosili informacije koje su građani želeli da čuju“, kaže Valić Nedeljković.
Kada je u pitanju besplatno informisanje o kampanji, ona kaže da ono ne postoji u Srbiji jer mediji ne prate kretanje stranka po zemlji. Umesto toga, na delu je „besplatno plaćeno oglašavanje“ – učesnici na izborima su dobili besplatni blok koji ne uređuju novinari.
„To nije informisanje i pozdravljam inicijativu N1 i to što traži da od 3. juna novinari počnu da vode kampanju. Ovo je bila kampanja političara za političare, a ne političara za građane“, rekla je Valić Nedeljković.
Dodaje da od 1990. do danas mediji nisu naučili da prate kampanje, da su eksperimentisali sa raznim žanrovima, a da je sve to pokazalo da naše društvo ne razume šta je kvalitetna polemika ili debata.
Ono što nedostaje u medijima tokom kapmanje, prema mišljenju gošče N1, su analitički televizijski portreti političara kroz koje će se videti ne samo šta se obećava, već i šta su te osobe radile i kakvi su im stavovi.
Upitana da objasni da li i to može biti prosotor za propagandu i tumačenje, Valić Nedeljković napominje da uloga medija i jeste da objasni, tumači i ukaže ko su osobe koje bi trebalo da nas predstavljau.
„To znači da su te osobe otvoreno za javno kritičko prikazivanje njihovih činjenja i stavova. U našim kampanjama su samo obećanja šta će biti urađeno, a ne anazile šta je urađeno i stavova“, kaže sagovornica N1.
Kada je u pitanju izveštaj REM-a o zastupljenosti političkih aktera na televizijama, ona kaže da o tome ne može ozbiljnije da govori jer joj nije poznata metodologija, niti uzorak po kojem je istraživanje rađeno.