Čeka se nastavak dijaloga o Kosovu, dva su koloseka – evropski ili američki

Vesti 26. maj. 202018:14 > 19:23
Podeli:
Izvor: Printscreen

Mere zbog koronavirusa ublažavaju i Beograd i Priština. Kratkotrajna saradnja tokom pandemije zamenjena je novim iščekivanjima u vezi sa dijalogom, ali i finalnim sporazumom dve strane. Da li će Amerika i Evropska unija usaglasiti stavove i koliko je realno skoro postizanje dogovora?

Briselski sporazum iz 2013. godine otvorio je novo poglavlje u odnosima dve strane. Promene su došle i na sever Kosova. Integracija srpskih sudija, policajaca, pripadnika civilne zaštite u kosovski sistem, osnivanje kompanije „mts doo“ po zakonima Kosova. Ovo bi ukratko mogao biti rezime.

Tu je i izostanak Zajednice srpskih opština.

„Nažalost, tamo je razvijeno jedno shvatanje da bi to bila nova Republika Srpska. Dakle, velika je opozicija toj ideji. Jedan od onih koji su se protivili toj ideji jeste i današnji tehnički premijer Aljbin Kurti, koji je bio među najglasnijim protivnicima mogućnosti da se Zajednica srpskih opština uspostavi i to jeste, na neki način, jedna karta za Beograd koji uvek može da kaže – čekajte, ali ovo je bio važan deo Briselskog sporazuma a nikakav napredak nije postignut“, kaže Marko Savković, izvršni direktor BFPE.

POVEZANE VESTI

Nasuprot do sada dogovorenom pojavila se ideja razgraničenja koja je do danas ostala nejasna javnosti.

„To je rešenje za koje se očigledno više zalaže srpska strana i do neke mere predsednik Kosova, ali koji ima slabu podršku kod druge strane – u Skupštini Kosova. I koji ima velikog protivnika u Evropskoj uniji, pogotovo na strani Nemačke. Ja mislim da to nije realno rešenje“, kazao je ekspert za jugoistočnu Evropu i profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

Nepoznanica je i koji kolosek će preovladati u dijalogu – evropski ili američki. Evropska unija računa na novog predstavnika Miroslava Lajčaka, a posvećenost dijalogu su potvrdili šefovi diplomatije Nemačke i Francuske u pismu od 23. maja.

„Evropska unija – oni mogu da nude dve stvari. Prvo priznanje za Kosovo od tih pet zemalja koje nisu priznale Kosovo i takođe, brzi proces evropskih integracija. Ni jedno ni drugo ne mogu da nude SAD i u tom smislu oni mogu da vode neke pregovore ali bez šanse da će to voditi do nekog konačnog rešenja otvorenih pitanja“, kaže Biber.

Savković smatra da je moguće zamisliti preliminarni sporazum pod pokriviteljstvom Amerike, ali da problem može nastati upravo kod utvrđivanja granica.

Naši sagovornici nisu optimistični u pogledu postizanja sveobuhvatnog sporazuma u skorijoj budućnosti. Izbori u Srbiji, nestabilna Vlada u Prištini, Amerika u iščekivanju novog ili starog predsednika, okolnosti su koje mogu uticati na nastavak dijaloga.