Uz lidera Dveri i poslanici SNS-a i dalje štrajkuju glađu, a tu odluku doneli su jer, kako su ranije naveli, Tužilaštvo nije reagovalo na nedavne incidente ispred parlamenta. Uz to, naprednjaci tvrde da su tužioci pod kontrolom pojedinih opozicionih političara, koji su ih, kako kažu, birali. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da je Republička javna tužiteljka, za koju navode da je "pogon Tužilaštva", reizabrana baš u vreme stabilne vlasti SNS-a.
„Tužilaštvo u mišijoj rupi“, „tužioce kontrolišu predstavnici bivše vlasti“ – tako su narodni poslanici iz redova Srpske napredne stranke, koja čini većinu u srpskom parlamentu, obrazložili svoje razloge za započinjanje štrajka glađu.
Nezadovoljni su naprednjaci što Tužilaštvo nije reagovalo na, kako kažu, prebijanje poslanika Marjana Rističevića, što su, tvrde, „izrežirali“ Boško Obradović i Dragan Đilas.
„Moja koleginica i ja sa ovog mesta samo pozivamo tužioce da rade svoj posao. Ne tražimo mi od njih da kažu da je Boško Obradović Marjana Rističevića, neka kažu da se nije desilo ništa. Neka kažu da je Marjan Rističević napao nožem Boška Obradovića, neka kažu bilo šta, ali neka kažu nešto. Većinu tužilaca u Srbiji je birao režim kojem je pripadao Dragan Đilas“, rekao je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović.
N1: Za poslednjih osam godina, ko je birao tužioce?
Martinović: Čekajte, je l vi mislite da su građani Srbije zaboravili ko je bio na vlasti od 2000-2012. godine.
POVEZANE VESTI:
„Kako to da Tužilaštvo ničim nije iskazalo, da su preduzeli neku radnju, da su razmotrili slučaj, kako je trebalo to da urade po službenoj dužnosti i da su zauželi stav, doneli rešenje da je bilo ili nije bilo nekog krivičnog dela i koje krivično delo“, rekla je predsednica Skupštine Maja Gojković.
Zakon kaže da tužioce biraju narodni poslanici u Skupštini Srbije, pa se time otvara i pitanje koliko je tužilaca izbabrano od momenta kada je Srpska napredna stranka počela da čini većinu u plenumu? Iz Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom za N1 kažu da je od izbora tužilaca još važniji izbor Republičkog javnog tužioca, a na tu funkciju je, podsećaju u Yucom-u, Zagorka Dolovac reizabrana 2015. godine, po hitnom postupku, voljom 154 od 250 poslanika.
„Republička javna tužiteljka je izabrana 2015. godine, dakle, za vreme stabilne vlasti Srpske napredne stranke, ona je pogon Tužilaštva, kao što smo videli za vreme vanrednog stanja, kada su usklađeno delovale i izvršna vlast i Tužilaštvo. Čudi izjava Aleksandra Martinovića, koji je po zanimanju pravnik, da je Tužilaštvo nezavisno – ono to nije ni po Ustavu ni po zakonu, a sada postoji i zahtev Udruženja tužilaca da se promeni način izbora tužilaca kako bi oni zaista bili nezavisni“, objašnjava Katarina Golubović iz Yucom-a.
Zbog nedavnih incidenta pred Skupštinom, 15 osoba je privedeno, a zatim su puštene na slobodu, ali će, prema rečima ministra policije, u narednom periodu te osobe biti procesuirane. Među njima nije je bio lider Dveri, Boško Obradović, kog štiti poslanički imunitet.
To Tužilaštvo, međutim, ne sprečava da procenjuje da li je Obradović počinio neko krivično delo, ali ni Skupštinu da razmatra skidanje poslaničkog imuniteta.
„Tužilaštvo svakako može da pokrene proces, pre svega, zato što se – koliko sam ja ispratio – Boško Obradović i nije pozvao na poslanički imunitet. Tako da njega imunitet služi samo kada se on pozove i u tom slučaju je potrebno odobrenje Skupštine i nadležnog odbora da bi se on procesuirao. Može to sada delovati kao pravna zavrzlama ili kao da Tužilaštvo ne radi svoj posao – međutim, ja sam siguran da Tužilaštvo većinu stvari, posebno ovih političkih stvari, radi u dosluhu, pre svega, sa izvršnom vlasti“, smatra Boban Stojanović sa Fakulteta političkih nauka.
Dok vladajuća Srpska napredna stranka čeka da Tužilaštvo reaguje na incidente ispred Skupštine i opozicija čini isto – čeka da Tužilaštvo reaguje, ali na više slučajeva na koje ukazuju godinama unazad – od rušenja u Savamali ili pada helikoptera do nedavnih afera kao što je Krušik.
