Ejdus: Evropska pomoć se u Srbiji doživljava kao pomoć bogate maćehe

Vesti 05. apr 202012:00 > 12:18
Podeli:
Izvor: N1

Ogroman broj građana ne zna koliko nam je i kako EU pomogla, uverena je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, dok vanredni profesor FPN Filip Ejdus smatra da se evropska pomoć u Srbiji tradicionalno doživljava kao pomoć bogate maćehe, koja daje mnogo manje nego što bi mogla, a zvoca mnogo više nego što bi trebalo.

On je podsetio da je EU u proteklih 20 godina Srbiji dala 200 miliona evra donacija i više od 250 miliona evra u kreditima, i to upravo za rekonstrukciju bolnica i nabavku opreme. To, međutim, nije tako saopšteno građanima, iako su u pitanju bolnice i oprema kojima se danas diči predsednik Srbije, ocenio je Ejdus.

Prema njegovim rečima, „naš predsednik je javno priznao da je pokušao da obmane evropske države time što je namerno umanjivao broj respiratora koje imamo na raspolaganju, kako bi se oni sažalili i dali mu neki respirator više“.

Kada mu to nije prošlo, Aleksandar Vučić se okrenuo Kini koju je nazvao bratskom zemljom, a evropsku solidarnost bajkom na papiru, podsetio je Ejdus.

Kako je napomenuo, to je naišlo na negativne odjeke u EU i u Briselu, „a to će nas koštati i ubuduće“. Ejdus objašnjava da je ovo trenutak kada je trebalo pokazati solidarnost, a ne prikrivati ili obmanjivati druge države i očekivati da nam svi priskoče u pomoć.

I Liht ističe da je Evropa mnogo pomogla Srbiji, pri čemu je samo u ovoj situaciji dala 94 miliona evra pomoći, prenamenom sredstava iz pretpristupnih fondova.

Izvor : N1

„Napravljena je velika greška time što to nije objašnjeno našim građanima“, rekla je Liht novinarki Tamari Skrozza, uz ocenu da bi Srbija trebalo da preispita svoj stav prema EU.

Po njoj, Unija je jedina koja bi mogla da nas učini otpornijim na eventualne buduće katastrofe, slične ovoj sa pandemijom virusa korona. S druge stane, ona ne vidi problem u naglom zbližavanju s Kinom. Smatra da danas nijedna zemlja, a naročito velike ekonomije, ne mogu sebi da dozvole da ne budu u intenzivnim odnosima s Kinom.

Liht, ipak, misli da bi se naša saradnja s Kinom shvatala sasvim drugačije nego do sada, ako bismo ozbiljno radili na svemu što podrazumeva približavanje EU. Misli na reforme svih sektora društva, vladavinu prava, jačanje civilnog sektora i odvajanje medija od partijskih i državih veza.

„Zvučaće paradoksalno, ali duboko verujem da smo mi EU i zanimljivi zato što smo u dobrim odnosima i sa Kinom i sa Rusijom, a istovremeno na svom evropskom putu“, naglasila je Liht.

Za razliku od nje, Ejdus navodi da je EU i pre izbijanja pandemije bila zabrinuta zbog sve većeg prisustva Kine u Srbiji i na zapadnom Balkanu. Kako je primetio, ne samo zbog ekonomskog prisustva, već i zbog bojazni od političkog uticaja i širenja autoritarnih načina upravljanja. Srbija je jedna od retkih država koje su prihvatile kineski način agresivnog suprotstavljanja virusu, uz masovni nadzor i kontrolu nad stanovništvom, bez ikakvog poštovanja prema normama ljudskih prava i demokratije, predočio je Ejdus.

Izvor : N1

On se „plaši da će ovaj model upravljanja da preživi korona virus, što će biti izazov, ne samo za EU, nego pre svega za nas u Srbiji“. Takav model, precizirao je Ejdus, „u suprotnosti je i sa evropskim normama i vrednostima, i sa našim Ustavom i zakonima“.

Kada je u pitanju suspenzija ljudskih prava i zloupotreba pandemije, sagovornici FoNeta su saglasni da EU ima probleme i u sopstvenim redovima, pre svega u Mađarskoj.

Liht, pri tome, smatra da nije problem u uvođenju vrlo ozbiljnih bezbednosnih mera, već da problem nastaje kada se ne znaju granice do kojih sme da se ide.

Istovremeno, Ejdus naglašava da Srbija ne bi trebalo da se oslanja na EU i čeka da joj ona spasi demokratiju. „Demokratiju u ovom trenutku mogu da brane samo građani i njihove institucije.

Ako nismo u stanju sami da se odupremo autoritarnom upravljanju, onda nam nema pomoći sa strane“, zaključio je Ejdus.