DW: Srpski medicinari iz Nemačke kažu da je poziv države u pomoć licemeran

Vesti 28. mar. 202013:03 > 13:10
Podeli:
Izvor: N1

Vlada Srbije pozvala je medicinare iz inostranstva da se vrate i volontiraju tokom krize. Taj poziv će, po svemu sudeći, biti jalov, objavo je Dojče vele (DW), dodajući da lekari i medicinske sestre imaju ugovore, a većina je ogorčena na stanje u Srbiji.

„Kao lekarka bih se odazvala pozivu bilo koje zemlje, ukoliko bih bila u mogućnosti. Naravno da postoji i potreba da se nađete porodici i prijateljima u nevolji. Ali, s obzirom na to od koga poziv dolazi, smatram ga u najmanju ruku licemernim“, rekla je za DW Beograđanka Jelena Topalović koja u Berlinu radi kao lekarka opšte prakse.

Tako ona reaguje na poziv Vlade Srbije medicinarima da se vrate u domovinu.

POVEZANE VESTI

Jelena Topalović je u Nemačkoj već šest godina, a Srbiju je, kaže, napustila uprkos stalnom poslu – iz nezadovoljstva.

„Država me jeste odškolovala i to ne zaboravljam, ali nije ništa uradila da zadrži mene i mnogo mojih kolega. Za mnoge sjajne lekare iz moje generacije u tom sistemu nije bilo mesta. Ljutnja zbog toga i posle ovoliko godina u meni ne jenjava“, kaže Jelena.

Ona dodaje da nije u mogućnosti da razmatra povratak, jer je u Nemačkoj u radnom odnosu, verovatno kao i svi medicinski radnici u inostranstvu.

„Stoga mi ni ideja takvog poziva nije logična“, dodaje Jelena za DW.

Ambasada Srbije u Berlinu nije bila u mogućnosti da poveže DW sa bilo kim iz Nemačke ko se odlučio na povratak u Srbiju. U pisanoj izjavi za DW, iz programa „Tačka povratka“ objašnjavaju da trenutno rade na prikupljanju informacija i izradi baze podataka o zdravstvenim radnicima iz dijaspore koji žele da, na volonterskoj bazi, pomognu u borbi sa epidemijom.

Apelu se do sada navodno odazvalo 280 medicinskih radnika. Međutim, taj broj obuhvata ne samo dijasporu, već i dobrovoljce iz Srbije.

„Ideja projekta je bila da, ukoliko dođe do preokupiranosti lokalnih kapaciteta zdravstvenog sistema i volontera na teritoriji Srbije, imamo kontakte naših zdravstvenih radnika u dijaspori“, piše u odgovoru.

Medicinari u Srbiji pogođeni siromaštvom

Medicinska sestra Branislava Čobanović iz Šida živi u gradiću Lerah na tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske. U lokalnoj bolnici radi na odeljenju hirurgije koje je prošlog vikenda pretvoreno u odeljenje za izolaciju zaraženih novim virusom.

Iako je bila zaposlena u Hitnoj pomoći, Srbiju je napustila jer ona i suprug nisu mogli da priušte studije najstarijem od troje dece: „Mala plata, platiš stan i račune. Muž mi radi na građevini, kad dođe zima pitanje je da li će raditi ili neće. Troje dece, sin koji je završavao gimnaziju i treba da ide na studije. Da sam ostala u Srbiji, ne bih mogla da školujem sina“, kaže Branislava.

Kaže da su u Srbiji uslovi rada bili loši, i da je najviše pogodilo smanjenje plate. Na pitanje da li bi se vratila, daje nedvosmislen odgovor.

„Ne bih. Jako sam ogorčena, jer ja od te države nisam dobila ništa. Jedino što sam dobila je smanjenje plate od deset odsto. Da su sada za medicinske sestre u Srbiji plate pet hiljada evra – ne bih se vratila“, ponavlja Branislava.

Vezani ugovorima

Broj medicinskih radnika koji napuštaju Srbiju godinama vrtoglavo raste. Ministar Ivica Dačić, čije je Ministarstvo spoljnih poslova deo projekta „Tačka povratka“, optužuje EU da onemogućava povratak srpskih medicinara.

„Mi visoko cenimo određenu pomoć koju je dala EU, ali neki postupci nas iritiraju. Zdravstvenim radnicima koji rade na teritoriji EU ne dozvoljavaju da se vrate u Srbiju. Poručuju im da, ako se vrate, više nikada neće moći da se zaposle u EU. To prelazi normalne odnose“, izjavio je ministar.

Međutim, zdravstveni radnici iz Srbije u Nemačkoj obično imaju sigurno radno mesto i vezani su ugovorima.

„U Srbiji ima lekara koji nemaju posao. Treba prvo te ljude angažovati i platiti. Želju da pomognem Srbiji imam, problem je u tome što svi ljudi iz naše zemlje koji rade u Nemačkoj, rade legalno. Imaju ugovor i ne mogu ga jednostrano i na brzinu raskinuti i otići u Srbiju bez konsekvenci“, kaže za DW Predrag Krstić koji je na specijalizaciji interne medicine i kardiologije u Albštatu.