Psiholog Tošković: Vraćanje policijskog časa na 20h možda ne bi bila loša mera

Vesti 28. mar. 202009:20 > 09:28
Podeli:
Izvor: N1

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, psiholog Oliver Tošković ocenio je da su donete mere bile efikasne i da su dale rezultate. Prema njegovom mišljenju, uvođenje zabrane kretanja od 17 sati bila je panična reakcija vlasti, koja možda nije loša, ali su, ističe, ostale mere doprinele tome da se epidemija uspori. Smatra da je ta mera donela više štete, jer se ljudi teže organizuju da odu s posla do prodavnice, i da bi zabrana kretanja možda mogla da se vrati na 20 sati.

Ocenio je da su donete mere bile efikasne i da su dale rezultate, i da je država reagovala na vreme.

Na početku epidemije je pisano da koronavirus ima tendenciju da zarazi dve do dve i po osobe, a kada se pogleda situacija u Srbiji, vidi se da osoba koja ima zarazu, zarazi 1,3 do 1,4 osobe, prenosi.

Rast zaraženih ide sporije nego u drugim zemljama u svetu u istom periodu, naveo je. Stepen prenosa je, bar u početku, niži u Srbiji nego u velikom broju država, gde je virus buknuo, dodao je Tošković.

Prognoze su da će 70 odsto svetskog stanovništva biti zaraženo novim virusom.

Niko ne voli da je zaražen, zvuči jednako strašno kao kad vam neko kaže da je prirodno da u vašem organizmu imate bakterije – to izazove neku nelagodu, tako i ovo, rekao je psiholog.

Zvuči strašno da će dve trećine nas biti zaraženo, međutim to znači da velika većina njih neće ni osetiti to, prepoznaće kao blagu prehladu, neki možda čak neće ni primetiti, naglasio je.

Govoreći o privremenoj bolnici u Sajmu, Tošković kaže da je slušao izjavu premijerke (Ane Brnabić) juče i da je ona „delovala okej“. Mogu da pohvalim takav pristup, izašla je i objasnila ljudima šta ih tamo čeka, koje potrebe će zadovoljiti tamo i mislim da se danas ne strahuje od Sajma kao što je bilo pre nekoliko dana, istakao je.

Podsetio je da je premijerka izašla i rekla da uslovi nisu idealni, ali da postoje tamo i sadržaji da ljudima ne bude dosadno, da postoje društvene igre, da postoje psiholozi, lekari koji će o njima brinuti…

Upitan da li to znači da nije trebalo prikazati prve fotografije, Tošković navodi da je dobro javnosti prikazati i dati informaciju, ali je trebalo reći – to će izgledati drugačije, i ne plašiti ih da će dobiti nešto gore.

Smatra da je juče bio primer pravog pristupa.

Policijski čas od 17 sati „panična reakcija vlasti“

Prema njegovom mišljenju, uvođenje policijskog časa od 17h je bila panična reakcija vlasti, dodajući da ona možda nije loša, ali da on smatra da su druge mere, pre toga, doprinele tome da se epidemija uspori.

Ovaj policijski čas od 17h je reakcija besa vladajuće strukture – da zapreti građanima i možda je to dovelo da se građani uplaše i malo povuku, kaže. Međutim, Tošković smatra da je ta mera donela više štete, jer se ljudi teže organizuju da odu s posla do prodavnice. Onda možda mogu takve mere da se ublažavaju, kad se vidi da je epidemija pod kontrolom, da olakšate svakodnevni život građanima, jer je svakodnevni život ono što je važno, dodao je.

„Vraćanje policijskog časa na 20 h možda ne bi bila loša mera, tj. da institucije ne prave građanima dodatni problem, ako to nije rešilo ništa sa epidemijom“, ocenjuje.

Upitan o političkim porukama koje se provlače kroz celo stanje, Tošković kaže da u naslovima imamo i „gvozdenu disciplinu“ i „solidarnost“, i da se obe poruke odnose na istu stvar. Vrlo je važno u ovim trenucima držati se ovog drugog, jer se i radi o solidarnosti, podvukao je.

Svaka vanredna situacija je potencijalna opasnost da dobijemo duže takvo stanje, kaže. Kao društvo ne treba da nasedamo na takve momente – da se ovakve stvari koriste u političke svrhe, i da se vodi neka vrsta političke kampanje i borbe.

„Vi imate mere, koje očito svi želimo, da se spreči epidemija, ali nam se uvaljuje priča da svi treba da podržimo predsednika ili Vladu, da svi budemo kao jedan… Svi kao jedan – da, da budemo u izolaciji, ali nikako u tome da svi glasamo za istu političku partiju i ne – svi kao jedan da ne kritikujemo momente koji su bitni“, naglasio je.

O stigmatizaciji obolelih

Govoreći o pitanju stigmatizacije obolelih u društvu, psiholog kaže da uvek postoji opasnost u ovakvim situacijama da se tako nešto desi. Imate bolest koja se lako širi, kaže, i važno je da raširite informaciju, a to pojačava strah od kontakta. S jedne strane to je dobro, jer ograničava konakte (kako bi se sprečilo širenje infekcije), ali s druge strane dolazi do stigmatizacije, navodi.

Zato je važno da se o tome priča, dodao je.

„Važno je da se šalju poruke da ljudi koji imaju virus nisu tempirane bombe, da treba smanjiti kontakt a ne progoniti ljude. Poruke preko medija su važne – da ne optužujemo ljude koji su došli iz inostranstva da su oni uneli nešto, da ne stigmatizujemo grupe ljude“, istakao je.

O deci obolelih roditelja

Što se tiče pitanja ko će brinuti o deci ako su oba roditelja zaražena, Tošković kaže da verovatno da neko u državnim institucijama razmišlja o tome, ali da mi, građani, treba da postavimo pitanje, da neko izađe i iznese te informacije, pa će ljudi biti mirniji kad shvate da neko o tome razmišlja. A ukoliko neko nije planirao to, onda će pitanja dovesti do toga da neko u institucijama porazmisli o toj temi, dodao je.

Ovo je dobar momenat da građani pomažu institucijama tako što će postavljati pitanja, a s druge strane – institucije da vrate poverenje, dajući informacije koje će da smire ljude.  

Anksioznost, nelagoda i panični strah

Na pitanje šta da radimo kada osetimo panični strah, Tošković kaže da treba da budemo svesni da je  neki nivo napetosti i anksioznosti normalan u ovoj situaciji – normalno je da brinete, da se osetite čudno i bilo bi neobično da to ne osetite nimalo, jer vam se život donekle promenio.

„Vrlo je važno da mi shvatimo ovo kao blago promenjeni način života na mesec, dva ili tri, ovo nije sada situacija da ćemo da zaustavimo život na par dana pa da se vratimo na staro. Mi ćemo se vratiti na staro, posle nekog vremena, ali tokom ovog vremena mislim da je loše da mi zaustavimo život… Mislim da je važno da se i u reakcijama pojedinca i institucija ogleda to da je ovo pokušaj reorganizacije života – mi moramo naš odlazak na posao da prilagodimo, a ne da prestanemo da idemo, mi moramo da obavljanje svakodnevnih aktivnosti prilagodimo novoj situaciji, a ne da prestanemo da radimo. Mi naš tempo života treba da usporimo i prilagodimo donekle, a ne da ga potpuno zaustavimo“, istakao je psiholog.

Ako osetite panični strah, imate telefone, zovite stručnjake, savetuje gost N1.

Svaka situacije krize je učenje nečeg novog i dobrog, zaključio je gost N1.    

Sve informacije o koronavirusu čitajte u našem Blogu uživo i na stranici Koronavirus.