Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je da niko ne traži od Srbije da bira između EU i Rusije, precizirajući da se od Beograda kao kandidata za članstvo traži da uskladi spoljnu politiku sa EU, "ali postepeno."
„Mi znamo i cenimo to što Srbja ima dobre odnose sa Rusijom i uvek ih je imala. To je normalno i bilo bi čudno da ova jaka veza između Srbije Rusije ne postoji. To može biti prednost, niko ne traži od Srbije da se opredeli“, rekao je Vilhelm gostujući na RTV.
Komentarišući činjenicu da Srbija nije stala na stranu EU kada su u pitanju sankcije Rusiji nemački ambašador je rekao da to „nikada nije ni traženo“.
Vilhelm je negirao i da EU vidi kao problem to što će predsednik Nikolić prisustvovati paradipovodom Dana pobede u Moskvi 9. maja. „Nemamo nikakav problem sa tim sto predsednik Srbije ide u Moskvu. Nemačka kancelarka ide 10. maja u Moskvu“, rekao je on.
Kada je reč o usklađivanju politike Srbije sa spoljnom politikom EU Vilhelm je precizirao da to treba da dođe postepeno.
Dogovor o ZSO otvara pregovore
Hajnc Vilhelm je ponovio da nema novih nemačkih uslova za otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, ali je rekao da je potrebno učiniti više u primeni Briselskog sporazuma koji je ključan za otvaranje poglavlja 35 o Kosovu, na kome Nemačka insistira kao na jednom od prvih koja treba otvoriti.
„Mi mislimo da poglavlje 35 o Kosovu mora biti jedno od prvih poglavlja koja se otvaraju zajedno sa poglavljima 21 i 23. Bilo bi dobro da srpska vlada postigne dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO), jer će to omogućiti otvaranje poglavlja“, rekao je Vilhelm.
„Naš ministar je rekao da postoji interesovanje da prvo poglavlje bude otvoreno što pre, ali naravno postoje uslovi. To, međutim nisu nemački uslovi,“ precizirao je Vilhelm, napominjući da otvaranje poglavlja 35 traže sve članice EU.
Prema njegovim rečima, srpska vlada je učinila dosta povodom toga. Većina stavki koje se tiču Kosva su primenjene, ali ima još posla pogotovo kada je reč o ZSO.
On je priznao da je situacija teška zato što srpska vlada ne moze sama da odluči o tome već u dogovoru da Prištinom i napomenuo da niko „ne krivi Beograd.“ „Postoje dve strane Beograd i Priština koje moraju da se dogovore. Postoji mnogo stvari, ali pregovori pokazuju da su obe strane angazovane da nađu resenja“.
