Istraživanje: Užičani bi u Beograd, Leskovčani i Zaječarci u inostranstvo

Vesti 20. feb. 202011:14 > 11:29
Podeli:
Izvor: N1

Za razliku od druge polovine 20. veka kada je stanovništvo migriralo ka gradovima, regionalnim centrima, i Beogradu, danas oko 50 posto ispitanika kaže da bi se selilo u inostranstvo, pokazalo je istraživanje Geografskog fakulteta. Zbog izuzetnog trenda iseljavanja pred Vladom će se naći Predlog strategije za ekonomske migracije, a gosti N1 ističu da je krajnje vreme da se migracije rešavaju na institucionalnom nivou.

Gosti Novog dana profesorka dr Danica Šantić sa Geografskog fakulteta i jedna od članica radne grupe za izradu Strategije i Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organizacije Grupa 484, upozoravaju da je krajnje vreme da se pitanje migracija rešava na institucionalnom nivou.

Istraživanje Geografskog fakulteta pokazalo je da stanovnici više nisu sigurni da je njihovo krajnje odredište beograd. Oko 50 odsto ispitanika bi otišlo u inostranstvo, a Beograd i drugi regionalni centri bili su podjednako zastupljeni – sa oko 9 odsto.

Prof. Dr Šantić ističe da se u poslednjoj deceniji nešto promenilo. Ona navodi četiri lokalne samouprave, čiji stanovnici imaju drugačije želje kada je preseljenje u pitanju. Užičani bi u Beograd, Leskovčani i Zaječarci u inostranstvo, a Zrenjaninci u Novi Sad i van zemlje. Niš kao poželjna destnacija gubi trku, ukazuje ona, jer se baza stanovništva na jugu Srbije ispraznila.

Petronijević podseća da se dvehiljaditih govorilo o odlivu mozgova i odlasku visokoobrazovanog stanovništva, dok danas odlaze ljudi koji poseduju određene veštine – vozači, mašinovođe, građevinski radnici.

Popunjavajući upražnjena radna mesta u inostranstvu, stvaraju se deficitarna zanimanja u Srbiji, a Petronijević naglašava da se mora razmišljati ko će jednoga dana obavljati te poslove. On napominje da je i Srbija za nekoga Zapad i da već sada imamo strane radnike koji dolaze sa stranim investicio

nim projektima, pa je pitanje da li tu oblast treba dodatno liberalizovati i podsticati popunu upražnjenih poslova u Srbiji. Tačan broj ljudi koji godišnje napusti Srbiju je nepoznat, a gosti Novog dana se slažu da je najmerodavnija statistika Eurostata, koji tvrdi da je u 2018. godini prvi put u Evropskoj uniji svoj status regulisalo 52.000 građana Srbije.

Šantić i Petronijević ističu da ni taj podatak nije merodavan, jer se ne zna kada su ti ljudi došli u EU, da li su radili i boravili na crno i koliko dugo.

„Zemlja koja u kontinuitetu ima ove izazove, moramo definisati neku vrstu nacionalnog cilja. Pitanje o kojem društvo mora da razgovara, političke partije, akademska zajednica, mediji. Voleo bih da političke partije imaju programe koji tretiraju sveobuhvatnost ovog problema. Ovo je za Srbiju i za Zapadni Balkan veoma važno pitanje“, istakao je Petronijević.

On dodaje da bi za Srbiju bio uspeh i kada bi stala iza ciljeva migracijske strategije i jasno znala u kom pravcu želi da razvija konkretne mere i aktivnosti, čak i ako se ne realizuju sve.