Juratović: Srbija može u EU 2025, ali ne sa ovakvim medijima i institucijama

Podeli:
Izvor: N1

Srbija ima šanse da uđe u Evropsku uniju 2025. godine, a i 2024. i 2023, ali to zavisi od društveno-političkog razvoja, nije realno ako će se nastaviti takav odnos prema medijima, prema institucijama, kaže poslanik nemačkog Bundstaga i zamenik člana u Odboru za pitanja Evropske unije Josip Juratović za N1. Dodaje da nema konkretnog datuma.

„Ja sam dugo u procesu kao poslanik zadužen za spoljnu politiku i ovaj region, i mogu da kažem da je perspektiva Zapadnog Balkana u svakom slučaju tu, sve zavisi od aktera i daljem ishodu političkog razvoja u regionu, kakvi su međudržavni odnosi, to će biti jako bitno u budućnosti, kako će se razviti društvo i državne institucije u tim državama. Nema jasnog datuma, nema jasnih ciljeva što se tiče toga kad i kojom brzinom će se ići u EU, to zavisi od aktera na terenu“, kazao je Juratović.

Na pitanje da li bi Srbija konkretno mogla u EU 2025. godine, koja se pominjala kao potencijalno mogući datum ulaska, Juratović kaže da bi mogla i ranije, ako…

„Mogla bi 2025. godine, a i 2024. i 2023. godine. Koliko je realno ili nije, to zavisi od društveno-političkog razvoja u zemlji. Nije realno ako će se danas nastaviti takav odnos prema medijima, ako će i dalje određeni procesi, da li se radilo o izborima, slobodi medija, nezavisnosti sudstva, pired svih ekonomskih uspeha koji su tu, a ne znam na čemu se baziraju, jer treba reći da je osam posto stanovništva napustilo zemlju, dakle, pored tih ekonomskih uspeha, će biti odlučujuće kako i da li će profunkcionisati institucije“, kazao je sagovornik N1.

POVEZANE VESTI

Juratović, koji je poslanik nemačkog Bundstaga iz Socijaldemokratske partije, naglasio je da vidi nedostatke u Poglavljima 23 i 24.

„Tu vidim s Poglavljima 23 i 24 ogromnih nedostataka. Jedan od najvećih problema je pitanje slobode medija, dakle, ne mogu tačno reći gde je glavni problem, ali što se tiče izveštaja koje mi dobijamo u Evropi, činjenica je da su mediji pod jakom kontrolom i pritiskom, a to je u demokratskom sistemu nedopustivo“, ocenio je Juratović.

Kolegijum komesara EU usvojio je početkom meseca novu metodologiju pristupa EU, čiji je cilj, kako se navodi, da se uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana. Koliko je to realno?

„Što se tiče te nove metodologije, mi smo mišljenja, barem u nemačkom Bundestagu, da to nije ništa novo, sve je to ono što je bilo i do sada. Što se tiče pristupa Zapadnog Balkana, logično je da nam je u interesu da se taj proces nastavi. To je povezano sa ekonomskim razvojem, ali ne može biti samo to, bitno je da uporedo funkcionišu i ekonomski razlog i funkcionalne institucije, jer bez funkcionalnih institucija neće biti ekonomskog razvoja. Tako da se celokupna nova metodologija fokusirala na razvoj i društva a i ekonomije“, kazao je Juratović.

Bojkot izbora – zašto?

Na pitanje kako vidi to što je deo opozicije u Srbiji odlučio da bojkotuje izbore, Juratović kaže: „Ja sam demokrat, ceo život se borim za demokratiju i po meni je parlament najviši organ demokratskog sistema. Parlament se sastoji od reprezentanata i ako neko kaže – ja ne želim da idem na izbore, samim tim ne želi biti reprezent, i tu sam kritičan. Mogu razumeti da neko kaže, pošto nisu isti uslovi za sve – pod tim uslovima se ne želim takmičiti, to je legitimno pravo, ali sa druge strane se pitam – šta će promeniti, šta će time dobiti“.

On ostavlja mogućnost da ne razume dovoljno situaciju, jer „dolazi od spolja“.

#related-news_0

„Pa neke stvari nisam doživeo, ne mogu razumeti. A s druge strane, najvisi organ je parlament, tu treba imati reprezentanata, a ako neće biti jednaki uslovi za sve, ako će biti nesuglasica, neće biti slobode medija, onda se možemo žaliti na evropskom planu…Čim su se u međustranački dijalog uključili evroposlanici, onda to znači da postoje problemi i da je to Briselu poznato“, izjavio je Juratović.

Na pitanje da li onda vlast ima legitimitet ako nema opozicije na izborima, Juratović kaže da „legitimitet imaju oni koji su izašli na izbore“.

„To je teško pitanje, jer legitimitet imaju oni koji su izašli na izbore, oni koji nisu izašli na izbore, nemaju legitimitet, ne znam ko je to, stranke, inicijative, grupe…Jedino što mogu, mogu upozoriti na problem koji postoji i onda se moramo brinuti pod kojim uslovima su bili izbori i prema tome se odnositi prema strukturama koje su izabrane“, kazao je.

Legitimno je, dodaje, i ne izaći na izbore.

„Ključno je pitanje šta je cilj, šta se postiže time. Meni to nije jasno. Jasno je da će neko uočiti od spolja, da društvo ima određene problema s medijima, izbornim zakonima, ali to se manje-više zna, pitanje je koje mogućnosti imam ja da utičem na to. Mogu zakočiti pretpristupne pregovore, ali je pitanje opet šta sam učinio s time što se tiče Srbije. Ili će strukture reći – mi ne želimo uopšte ku EU. Nemam do sada tu jasan odgovor, šta je cilj“, rekao je Juratović.

Snižavanje cenzusa za kritiku

U Skupštini Srbije nedavno je izglasan predlog da se izborni cenzus smanji sa pet na tri odsto, i to nekoliko meseci pred izbore. Juratović kaže da ga to podseća na Vajmarsku republiku.

„Smanjenje cenzusa utiče na izborni proces. Lično, meni je drago kad neko dobije priliku da uđe u parlament. Međutim, smanjivanje cenzusa, mene to podseća na Vajmarsku republiku, na Nemačku između dva rata, gde je bilo bezbroj partija i napravile su haos, a onda falila je jaka ruka, a znamo ko je to bio…Tako da ustvari, to jeste problem, jer se traže vođe, i to je najveći uspeh Vučića, jer je uspeo da se kod jednog dela naroda pokazao kao vođa. I sad trebamo vođu i na suprotnoj strani“, kaže.

O tome da se to radi nekoliko meseci pred izbore, Juratović dodaje: „U svakom slučaju je to za kritiku, ali je prošlo kroz parlament“.

Briselski sporazum mora da se implementira

Na pitanje N1 šta se dešava sa briselskim dijalogom, Juratović kađe da se „Beograd i Priština moraju potruditi da se Briselski sporazum implementira“.

#related-news_0

„Znam da je problem to što je nova vlast u Prištini, videćemo da li će ona biti problem ili neće, ali u svakom slučaju, mislim da je neprihvatljivo da sa svakom promenom vlasti prave novi dogovori, Briselski sporazum se treba implementirati, inače nije verodostojan. Kurti je nagovestio da će ukinuti takse uz određene kriterijume, ali mislim da nije dobro spekulisati šta će biti, već joj treba dati 100 dana i onda možemo razgovarati“, izjavio je Juratović.

Dodaje da je EU jasno osudila uvođenje prištinske takse na robu iz Srbije.

„EU je to kritikovala, ali EU nema mehanizme da na bilo koji način direktno utiče na uvođenje ili ukidanje takse. To je tema gde smo jasno stavili Prištini do znanja da to nije dobro“, kazao je.

Zoran Milanović preuzeo je dužnost predsednika Hrvatske. Juratović kaže da misli da Milanović ima „ozbiljne namere“ što se tiče Hrvatske i regiona.

„Ja sam slušao Milanovića na pobedničkoj večeri, i verujem da on ima ozbiljne namere da bude neka vrsta, u onim okvirima u kojima može kao predsednik da utiče, neka vrsta moralne institucije u dva pravca – mir i stabilnost u regionu i suzbijanje korupcije i kriminala u Hrvatskoj, koji je jedan od velikih problema, i verujem da će u tome uspeti. Po pitanju mira i stabilnosti, mislim da Hrvatska igra ključnu ulogu i da može mnogo da učini, ali za mir i stabilnost trebamo najmanje dvoje, ako ne i više. Nadam se da ćemo posle samita u Zagrebu uspeti da otvorimo novu stranicu za region po pitanju mira i stabilnosti“, naglasio je Juratović.

Bubalo: Odnose Hrvatske i Srbije opterećuje prošlost

Izvor : N1

Peti po redu izabrani predsednik Hrvatske Zoran Milanović inaugurisan je i zvanično na novu dužnost. Za razliku od prethodnih inauguracija, Milanović je zakletvu položio na skromnoj ceremoniji na Pantovčaku. On je u govoru poručio da ne namerava da bude korektivni faktor, nego konstruktivni. Naveo je da će se u spoljnoj političi fokusirati na one tačke na kojima se može graditi saradnja i prosperitet. Kakve je poruke time poslao susedima?

Ratko Bubalo, direktor Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, rekao je u Novom danu da je sama inauguracija imala snažnu poruku Hrvatskoj i regionu.

„Ovom minimalističkom inauguracijom, Milanović je poručio da autoritet predsedničke funkcije neće graditi na srednjevekovnim ritualima predsedničke garde i kičastoj estradizaciji predsedničke funkcije, već na ustavnom patriotizmu, na političkoj inicijativnosti i konstruktivnosti. Skromnost inauguracije pokazuje činjenica da su troškovi te inauguracije šest i po puta manji od onih koje je njegova prethodnica planirala za taj čin“, kazao je Bubalo.

Prema njegovim rečima, Milanović je time hteo da pokaže da on ovu funkciju doživljava radno a manje paradno i da će se tako odnositi i u svom petogodišnjem mandatu.

„Bitna je činjenica da je Milanović pre podnošenja zakletve obavestio predsednika Sabora da je zamrznuo, odnosno dao ostavku na članstvo u SDP-u. To je njegova ustavna obaveza“, rekao je Bubalo.

Govoreći o tome šta možemo da očekujemo u srpsko-hrvatskim odnosima s Milanovićem kao predsednikom Hrvatske, Bubalo kaže da očekuje da se radi na svim potvorenim pitanjima.

„Kada je reč otvorenim pitanjima Srbije i Hrvatske u proteklom razdoblju, neka od glavnih pitanja nisu rešena – pitanje nestalih, granica, problemi sa državnim arhivima. Sigurno je da odnose opterećuje bliska prošlost, pritisak da se jedna ili druga strana suooči s prošlošću, je ono što opterećuje odnose“, kaže sagovornik N1.

Ključno je, kaže, za razvoj odnosa Srbije i Hrvatske to suočavanje i spremnost da se pokaže suočavanjem s prošlošću i uzrocima koji su doveli do rata i neviđenih zločina koji su počinjeni u tom ratu.

„I Vučić i Milanović vuku za sobom taj nediplomatski prtljag prošlosti, koji će opterećivati te odnose. Međutim, ja mislim da najveći izazov Milanoviću jeste njegov karakter – sklonost ka političkom sukobu, a ne dijalogu. S obzirom na funkciju koju sada ima i onoga što je naučio u prošlosti, očekujem da primiri svoj temperament“, kaže Bubalo.