Očekuje se oštra odluka Saveta Evrope zbog nedonošenja Zakona o nestalim bebama

Vesti 18. feb 202009:15 > 09:18
Podeli:
Izvor: N1

U periodu od 3. do 5. marta 2020. godine održaće se sednica Komiteta ministara Saveta Evrope posvećena izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava. Očekuje se da će na toj sednici protiv Srbije biti doneta odluka, odnosno rezolucija, zbog neizvršavanja presuda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i presude u slučaju nestalih beba.

YUCOM, ASTRA i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, kao nevladine organizacije članice Evropske mreže za implementaciju iz Srbije, apeluju na državne organe Republike Srbije da posvete veću pažnju izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava trenutno je 15 tužbi protiv Srbije zbog nestalih beba.

„Ono što je jako bitno jeste što se protiv Srbije ponavljaju predstavke i presude koje se odnose na istu stvar“, rekla je Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i navela primer neosnovanog određivanja pritvora.

Prema njenim rečima, iz preusda se može videti jasan presek sistemskih problema.

Govoreći o presudi u vezi sa slučajem nestalih beba, Vasić kaže da se u jednoj presudi (Jovanović protiv Srbije) nalaže državi da, pored naknade štete koju dodeljuje podnositeljki predstavke, preduzme konkretne mere kako bi se u svakom pojedinačnom slučaju saznala istina.

„Presuda je doneta 2013. godine, prošlo je šest godina i ništa se nije desilo“, navodi Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA.

Izvor : N1

Piskulidis dodaje da se, s obzirom da nije donet Zakon o nestalim bebama, očekuje da Komiteta ministara Saveta Evrope bude oštriji nego do sada.

„Mi se slažemo sa glavnim zamerkama udruženja da u kreiranje rešenja roditelji odnosno oštećene strane nisu ni na koji način bile uključene“, rekla je ona.

Ono što je problematično, dodaje Piskulidis, je da se čini da predloženo rešenje ne uključuje glavne predloge nastale nakon presude Jovanović protiv Srbije odnosno donošenje mehanizma koji bi efikasno rešavao sve pojedinačne slučajeve.

„Pretpostavka udruženja roditelja, a i naša, jeste da dolazi do zamagljivanja situacije, gde se najverovatnije ide na to da se slučajevi rešavaju putem naknade štete, a to nije u interesu roditelja koji žele da saznaju sudbinu njihove dece“, rekla je Piskulidis.

Prema njenim rečima, najspornije u predlogu jeste član 21. po kojem sud može da donese odluku da nije u mogućnosti da utvrdi status deteta.

„To znači da se sve vraća na početak i da mi dajemo legitimitet nerešavanju problema“, ističe Piskulidis.

Izvor : N1

Vasić dodaje da je neophodno doneti novi zakon jer postojeći predlog nije podoban da utvrdi činjenicu o svakom nestalom detetu.

„Potrebna je obuka sudija, policijskih službenika, tužilaca, kao i međunarodna baza DNK. Treba saslušati roditelje i kao zainteresovanu stranu, ali i kao nekog ko sada prilično zna o toj temi“, smatra Vasić.

Vasić kaže da su posledice odluke koju bude doneo Komiteta ministara Saveta Evrope isključivo političke prirode.

„To može kasnije da ima ozbiljne posledice u odnosima Srbije sa Savetom Evrope, ali i sa državama koje su članice Saveta Evrope“, upozorila je Vasić.