Gosti N1: Spuštanje cenzusa mamac za stranke, glasači zbunjeni

Izbori 2020 11. feb. 202009:14 > 10:10
Podeli:
Izvor: N1

Pavle Dimitrijević, iz organizacije CRTA, i Ivo Čolović, iz CESID-a gostujući u Novom danu ocenili su da je smanjivanje cenzusa sa pet na tri odsto "neubičajena svar", da zbunjuje glasače , kao i da o takvom potezu nije bilo javne rasprave. Oni su se saglasili da je ovo vrsta "mamca" za stranke da izađu na izbore, pogotovo kada će ih deo opozicije bojkotovati.

„Spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto je još jedan u nizu poteza koji utiču na zbunjivanje ljudi. Pričalo se četiri, pet meseci o nečemu što smo nazvali izborni uslovi, a onda se pristupilo ozbiljnim promenama koje zadiru u izborni sistem. To sve izaziva zbunjenost kod ljudi i izaziva nestabilnost. Danas pričamo jedno, sutra pričamo drugo, menjaju se neka pravila i ljudima ništa nije jasno. Pravo je pitanje ko će verovati u institucije i izbore kada se sve ovo završi. Demokratija je definitivno na udaru“, ocenjuje Dimitrijević i dodaje da se na ovaj način ne rešava nikakva kriza niti aktuelni problemi, već se stvaraju novi.

POVEZANE VESTI

 „Iznenađujuće je neubičajna stvar spuštanje cenzusa. Pogotovo što se radi tri meseca pred izbore, i to nije nešto što smo često sretali u praksi. Obično se ostavi godina dana da se urade prelazi, ili preciznije, u izbornoj godini se ne rade ovako velike izmene u izbornom sistemu. Ovaj potez nije dobro razmotren, niti se vodila rasprava o njemu, i treba ga posmatrati u kontekstu bojkota izbora od strane opozicije“, naveo je Čolović.

Dimitrijević upitan da li će neke od partija uprkos tome što su najavile bojkot, možda promeniti mišljenje i izaći na izbore, odgovara da je smanjenje cenzusa jedan dobar mamac, ali je veliko pitanje da li će to zaista biti tako.

„Menjanje izbornih pravila postavlja pitanje čemu takav parlament služi, i da li će on biti legitiman, ukoliko vlast ovako dva meseca pre izbora oblikuje izbornu utakmicu i sam parlament“, kaže Dimitrijević.

Čolović se slaže da se cenzus može posmatrati kao politička „udica“ za stranke koje se nalaze po istraživanjima javnog mnjenja na oko pet odsto, jer ozbiljan broj ljudi treba da glasa za njih da bi ušli u parlament.

„Sa smanjivanjem cenzusa, njihova pozicija se relaksira, i imaju utisak da će na taj način lakše da uđu u parlament. Međutim, ne treba zaboraviti, da ni tri odsto nije malo. Recimo da na izbore izađe tri miliona građana, vama treba 90 do 100.000 glasova da biste ušli u parlament. To nije nimalo lako i pojedine političke opcije 2016. godine to nisu uspele da urade“, podsetio je Čolović.

Dimitrijević navodeći koliko je zapravo takvih partija koima znači ovakvo smanjivanje cenzusa, naglašava da će doći do dosta velikih kalkulacija, jer „ne treba zaboraviti na koalicije i stranke nacionalnih manjina“.

„Podsetiću da izbori još nisu raspisani, i ima vremena do 4. odnosno 5. marta da se još razmišlja i kalkuliše. Mislim da će mnogi politički akteri čekati do poslednjeg trenutka da odluče da li će učestvovati na izborima“, kaže Dimitrijević i napominje da je veoma teško na lokalu objasniti ljudima suštinu bojkota.

„Zamislite sada nekog ko živi u Šapcu i Paraćinu. On kaže, dobro, bojkotuje se na republičkom i lokalnom nivou, ‘šta to znači? Koga ja uopšte biram’? To je teško objasniti ljudima, i teško je shvatiti šta se zapravo dešava“, ističe Dimitrijević.

Čolović je ocenio da će teme predizbornih kampanja biti ekonomija i ekonomske teme.

„Kada pitate ljude koji su njihovi najveći problemi, bilo lični, bilo na državnom nivou, uvek se odgovara isto. Ekonomija, niska primanja, nazaposlenost, i to su teme na kojima će se usmeriti političke partije“, kazao je Čolović.