Utisak nedelje: Bojkot izbora – "najveća borba" ili put opozicije u zimski san?

Vesti 09. feb 202020:44 > 20:45
Izvor: Nova S

Gosti Utiska nedelje izneli su različite stavove o bojkotu izbora. Dok je za politikologa Bobana Stojanovića to odraz borbe i mehanizam pritiska da bi izborni uslovi ubuduće bili bolji, za spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića bojkot je put opozicije u "zimski san" i izolaciju. Predstavnica udruženja "1 od 5 miliona" Valentina Reković ocenila je da je opozicija koja bojkotuje obesmislila bojkot, da pokušava da izda Sporazum sa narodom, a ima zamerke i na kampanju bojkota parlamenta.

Na pitanje da li se seća neke ideje koja je uznemirila vlast kao što je ideja o bojkotu, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da se plaši da to ipak nije slučaj, iako bi, kako kaže, voleo da jeste. „Plašim se da je više to predstava onih koji su za bojkot, da bi pokazali da su važniji i ozbiljnija strašila vlasti, nego što objektivno jesu“, rekao je gost Utiska, navodeći da mu se čini da je vlast pripremila mehanizme odbrane i zaštite od ideje bojkota. Ocenjuje da je ona „trenirala to“, na situaciji s bojkotom u parlamentu, pa je, kako kaže, preduzela neke pripremne radnje spremajući se za bojkot izbora.

 „Vlast je ta koja je uspela da dobije podršku Zapada, opozicija koja traži bojkot nije dobila“, podvlači Jakšić. Glavni cilj bojkota – da delegitimizuje vlast u krnjem parlamentu, smatra da neće biti ostvaren, jer će vlast „uz podršku spolja i uz pomoć malih satelitskih saveznika koje će okupiti u parlamentarnom sazvežđu sada kad je skinula cenzus na tri posto“, obezbediti legitimitet. „Moj utisak je da se vlast ne plaši bojkota, kao što bismo mi možda priželjkivali“, naveo je Jakšić.

Politikolog Boban Stojanović, s druge strane, kaže da je dovoljno pogledati sredinu 2018. i početak 2020. godine, da bi se videlo da je vlast „ozbiljno uplašena zbog bojkota izbora“. Pre godinu i po vlast je imala svojih 50 odsto, na republičkom nivou apsolutnu vlast i gotovo svu na lokalu, dok je opozicija tavorila u pravljenju nekih novih stranaka i pokušaju da nekako artikuliše politiku, dodao je. „Ako pogledamo situaciju danas, meni izgleda da živimo u jednoj ozbiljnoj krizi koja je upravo nastala zbog ideje bojkota“, navodi Stojanović. Kaže da kad relevantna opozicija ne učestvuje na izborima – više nema normalne zemlje i normalnih okolnosti. „To naravno mora uticati i na rezultate izbora. Nisam siguran da će Zapad, kao što je gospodin Jakšić rekao, tako olako progledati kroz prste tome“. Podsetio je da su sada dolazili evroparlamentarci, što nije bio slučaj pre dve godine, i da je to, kako kaže, dovoljan pokazatelj da postoji neka vrsta problema, što je, dodaje, pokazao i poslednji izveštaj EK. Evroparlamentarci su pokušali situaciju da reše, očigledno da situaciju nisu rešili, ali će, ocenjuje gost Utiska, tek da je rešavaju.

„Čak i da Zapad da legitimitet izborima, Aleksandar Vučić neće biti u poziciji u kojoj je bio. Ja mislim –  kriza već postoji, tek će narasti u izbornom danu, a tek ono što posle toga sledi – biće prava politička kriza, oko koje će i Zapad, ali i drugi međunarodni činioci morati ozbiljno da se pozabave i da je rešavaju“, rekao je Stojanović i dodao da u zemlji tada više neće biti stabilnosti. Dodao je da je Vučić imao podršku Zapada zato što je bio faktor stabilnosti, a ocenio je da je danas Srbija „sve, samo nije demokratska zemlja“.

Valentina Reković, članica udruženja „1 od 5 miliona“ koje je krajem januara odlučilo da prestane sa bojkotom i izađe na izbore, je rekla da se može saglasiti sa time da Srbija nije demokratska zemlja i da nema uslova za fer i slobodne izbore. Ipak, na početku, osvrnula se na bojkot parlamenta, navodeći da je on trebalo da ima za rezultat deligitimizaciju „Skupštine kao Vučićevog cirkusa“. „I to smo mogli da imamo u decembru 2018. godine, da su poslanici stvarno bojkotovali taj parlament, da su vratili mandate… Da su tad pokazali da su jedinstveni, mogli smo da imamo ovo što sada hoće… Oni su nam pojeli godinu i više dana“.

Ocenila je da se kampanja bojkota parlamenta ne radi dobro – da je u pitanju samo bojkot skupštinske sale, ističući da se u sve kretalo dva puta – 5. oktobra i 1. februara, opet. „Sve to za rezultat ima da se obesmisli bojkot i da se izda Sporazum sa narodom, jer kad su drugi put krenuli u bojkot, oni su ponudili novu deklaraciju“, dodala je gošća Utiska. Kaže da su u udruženju „1 od 5 miliona“ rešili da izađu na izbore jer je bojkot obesmišljen, jer opozicija koja je u bojkotu, kako tvrdi, potura novi dokument i nove ljude, a da se kampanja svodi na saobraćajne znakove.

„Mi smo rešili da Sporazum sa narodom, koji oni pokušavaju da izdaju, iznesemo u izbornom procesu pred narod, da narod kaže da li su te vrednosti Sporazuma sa narodom vredne da uđu u Skupštinu Republike Srbije“, dodala je članica „1 od 5 miliona“.

Na konstataciju da to unosi konfuziju, kaže da su u tom udruženju verovali u ideju bojkota sistema, da su verovali da će se za to zalagati opozicija, a da je ona uzela, kako kaže, samo delić – bojkot izbora.

Stojanović podseća da je udruženje „1 od 5 miliona“ bilo platforma koja je okupila i građane i većinu opozicionih partija i ponudila Sporazum sa narodom i bojkot izbora. „Za mene, kao građanina, ste nosioci te ideje i u tom smislu vi jedini niste smeli da prekršite to“, istakao je.

Jakšić dodaje da ne može ništa da shvati oko svega što iznosi udruženje „1 od 5 miliona“, pitajući kakav je to teatar apsurda u politici. „Vi imate tu floskulu, „mi unosimo bojkot u Skupštinu, da bi onda“ ne znam šta… Meni to toliko konfuzno deluje, da mi se to uklapa u još jednu konfuziju koju sam dobio ovih dana – da Srpska lista ne priznaje Vladu Kosova, ali ima dvojicu ministara u toj vladi“. Ocenjuje da je to pobočna stvar koja je ideju bojkota odvela na stranputicu i u misteriju, u kojoj „mi ne možemo da pronađemo šta ste vi hteli, a nisam siguran da znate i vi šta ste hteli“, rekao je, obraćajući se predstavnici „1 od 5 miliona“.

Reković: Ne kršimo Sporazum sa narodom, čuvamo ga

Rekovićeva ističe da „1 od 5 miliona“ ne krši Sporazum sa narodom, već da ga, naprotiv, čuvaju, i da njegove vrednosti „unose u Skupštinu“. „Ja ne mogu da vam kažem kako će izgledati bojkot sistema kad se unese u Skupštinu“, kaže Reković, dodajući da ako to ispriča „može da izađe iz emisije i da ne radi ništa do izbora“.

Stojanović, osvrćući se na raspoloženje među biračima, kaže da mu deluje da su građani i simpatizeri većine opozicionih stranaka za to da opozicija bojkotuje izbore, jer je dan izbora, kako navodi, samo potvrda onog što se zna unapred, da oni znaju da je njihov glas unapred izgubljen. „Mi živimo u jednom obliku političkog režima gde su izbori farsa i fasada, gde vlast sve jako dobro priremi, autoritarnim metodama, da na tim izborima ne može da izgubi vlast“, dodaje.

Birači su, prema njegovom  mišljenju, poprilično razočarani onim što se dešava prethodnih osam godina. Stojanović dodaje da je Vučić pravio izbore na svake dve godine da bi mobilisao svoje birače na krilima pobede, a da bi pristalice opozicije demotivisao i pasivizirao, poslao ih što dalje od politike… „Po meni, ako opozicija izađe ove godine na izbore, to bi bio još jedan katastrofalan izborni poraz, upravo iz svega ovoga što je godinama pripremano – od medija, od pritisaka, svega onoga što se govori o izbornim uslovima… Da bi oni dodatno pali u stanje apatije. Bojkot, iako zvuči paradoksalno, treba da ponudi nadu da će doći slobodni i fer izbori“, rekao je.

Bojkot kao sredstvo borbe – za i protiv

Stojanović je naveo da je bojkot mehanizam da se izvrši pritisak da bi izborni uslovi bili bolji, a da se izlaskom na izbore pristaje na učestvovanje u ovakvom političkom životu, pitajući – zašto bi onda vlast bilo šta popravila.

Jakšić je saglasan sa time da ne postoje fer uslovi za izbore, ali nije saglasan sa metodologijom borbe. „Ja doživljavam bojkot kao odlazak u zimski san. Ja sam sada uvređen što nisam dobio uslove kakve sam tražio, očekivao, zapomagao, molio za pomoć u EU, i pošto to nisam dobio, evo ja se sada povlačim i bojkotujem“, kaže gost Utiska, dodajući da je politika stalna borba.

Jakšić je rekao da je uveren da je rezultat bojkota parlamenta, uličnih protesta i kritike iz EU – to što su počele stvari da se menjaju, iako se, kako kaže, menjaju minimalno, kozmetički. Smatra da bojkot nije poslednje sredstvo, kako govore „bojkotaši“, dodajući da ima mnogo načina na koje se može pritiskati vlast, mnogo metoda građanske neposlušnosti.

Jakšić ističe i da bojkot sprečava, a izbori bi, kaže, tome doprineli – da se raščisti situacija, odnosno da se vidi ko je proevropska opozicija, ko je desna, proruska opozicija. Kaže da se to ostavlja za neka druga vremena, podsećajući da u ovoj opoziciji imamo protivprirodnu situaciju – da je u njoj krajnja desnica i levica.

Za Stojanovića je bojkot najveća borba – jer se opozicija odriče finansija i ne prihvata mrvice za davanje legitimiteta vlasti.

Jakšić na to kaže da će na taj način opozicija samu sebe da izoluje, navodeći da veruje da prenose iz Skupštine gleda više ljudi nego što se okupi na tri protesta, i da je to prilika da se čuje glas opozicije, bez obzira na opstrukciju Maje Gojković (predsednice Skupštne Srbije). Podseća da opozicija nije obezbedila saveznike spolja, jer su evroparlamentarci rekli „nemojte da bojkotujete“, smatrajući da će oni (u Briselu) to negde „uknjižiti“. „Finansijski ste se izolovali, dobrovoljno ste predalu tu teritoriju, „ne dahćete za vrat“ više vlastima da se menjaju, da nešto rade… Na šta ćete da računate, na Vučićev altruizam“, upitao je.

Šta očekivati od Zapada?

Stojanović je rekao da nikada nije očekivao da Zapad kaže opoziciji da bojkotuje, jer Vučić ima njihovu podršku, zbog Kosova. Smatra da bojkot može poljuljati podršku Zapada ili naterati Vučića na nešto što će ga izbaciti iz, kako kaže, dosadašnjih političkih okvira.

Jedna mogućnost je, kaže, da odluka o Kosovu ne može da se donese u krnjem parlamentu, bez opozicije, i da će Zapad voditi o tome računa da odluka o Kosovu ima neku vrstu konsenzusa ili da ne bude bar političke krize, rekao je. „U drugom slučaju, može biti argument da Zapad neće zanimati bojkot, da će priznati rezultate izbore i reći – imate legitimitet. U tom slučaju sam gotovo siguran da će se Kosovo rešavati ove godine. Onda će poruka biti – nemaš opoziciju, nemaš nikakve probleme, imaš četiri petine parlamenta, imaš do kraja godine da rešiš to. A ja nisam siguran da je Aleksadar Vučić pripremio građane, posebno svoje birače, da reši Kosovo i onda će se on naći u problemu šta da radi sa njim… A nema nikavo opravdanje, na Kosovu je formirana vlada i deluje da će biti ukinute takse…“

Stojanović kaže da će pred Vučićem, posle bojkota izbora, biti dve stvari – ili da potpiše pravno-obavezujući sporazum tj. prizna Kosovo ili da rešava unutrašnju političku situaciju, što znači da otvori medije i da napravi uslove za izbore, na koje bi opozicija izašla. Smatra da opozicija treba više da „koristi“ i da vuče za rukav Tanju Fajon i Vladimira Bilčika (predstavnici EP).

Jakšić kaže da mu je žao što se opozicija odmiče od Zapada i u njemu ne traži prirodnog saveznika, sada kad, kako navodi, treba očekivati pritisak na pravim reformama.

Udruženje „1 od 5 miliona“ i odluka o učešću

Nova S

  Rekovićeva se osvrnula na glasače do kojih ideje bojkota nisu došle. „Šta ćemo sa onim glasačima do kojih nije stigla ideja bojkota, zbog takve kampanje koja je vođena? Šta ćemo sa tim glasačima, koji će dati legitimitet izborima, kad izađu na biračko mesto – za koga će oni da glasaju, hoće li da glasaju za Firere, Vaciće i druge Vučićeve „Frakenštajne“ ili za „1 od 5 miliona“. S druge strane, svi građani koji se iskreno bore, beskrompomisno, protiv mafijaškog režima Aleksandra Vučića i kartela njegovog, koji je u ovom trenutku Vlada Republike Srbije, jesu 1 od 5 miliona“, rekla je, dodajući da su to oni i koji glasaju za njih, ali i koji ne izađu na izbore.

Stojanović kaže da je sve to u redu, ali da je odluka udruženja „1 od 5 miliona“, prema njegovom mišljenju, pogrešna, i da neće, kako ocenjuje, uticati ni na bojkot ni na rezultate izbora. Ne znam čije bi to birače Vacić i Firer mogli, od onih koji bojkotuju, da preuzmu, dodaje. Saglasan je sa Rekovićevom oko toga da što više građana mora da sazna zašto bojkot.          

Reković se osvrnula na izjavu premijerke Ane Brnabić koja je rekla da je hrabro što udruženje „1 od 5 miliona“ izlazi na izbore, navodeći da je veoma tužna zbog toga što je to prokomentarisala, kao što je bila tužna i kad je Dačić slično izjavio, jer kako je rekla – „oni s jedne strane govore kako (Dragan) Đilas izlazi preko „1 od 5 miliona“ na izbore, a s druge strane“ ih hvale, ocenjujući da „ni oni ne mogu da se dogovore“.

Rekovićeva je na pitanje da li su Đilasova „firma“, rekla da su ničiji, dodajući da „vlast priča da su Đilasovi, a opozicija koja ih napada priča da su Vučićevi“. Navela je i da su se predstavnici „1 od 5 miliona“ jednom sastali sa evroparlamentarcima u decembru. Prenela je da su predstavnicima EP rekli da je jedan od organizatora protesta davljen na ulici, kao i da su, kako je navela, „Kobre“ tukle jednog od organizatora protesta i gurale narod kod ograde ispred Predsedništva, a da su im evroparlamentarci rekli da za to ne znaju. Onda smo se zapitali šta njima predstavnici opozicije pričaju, ako ne nešto tako osetljivo, dodala je.

Reković je rekla da oni nisu ljuti na opoziciju, već da ne žele da im više troše vreme, da šetaju deset godina…

Na pitanje da li će stvarno da se kandiduju na izborima, Rekovićeva je odgovorila potvrdno. Navela je da će lista „1 od 5 miliona“ biti sastavljena od studenata i mladih ljudi i da će njihova kampanja biti atipična. Spremamo platformu za kontrolisanje izbora u toku izbornog dana, dodala je.

Stojanović smatra da je udruženje „1 od 5 miliona“ izdalo inicijalnu ideju, zahvalivši na borbi koju su pokazali u prethodnom periodu. Najveći deo ljudi ih ne razume, dodaje.

Stojanović je naveo i da se iskreno nada da će „1 od 5 miliona“ reći u nekom trenutku da se šali i da su samo hteli da zatalasaju javnost.