Šta podrazumeva nova metodologija za proširenje EU

Vesti 05. feb. 202020:42 > 20:45
Podeli:
Izvor: N1

Uoči dolaska komesara za proširenje u Beograd, kolegijum komesara Evropske unije je usvojio novu metodologiju procesa pristupanja EU. Kredibilnost, predvidljivost, dinamičnost i jak politički podsticaj - suština je buduće metodologije za proširenje.

Nova metodologija podrazumeva da pregovori budu organizovani u okviru šest oblasti, odnosno klastera koji će obuhvatati svih nekadašnjih 35 poglavlja. Uslovi nisu izmenjeni, a klasteri će biti otvarani posle ispunjenja osnovnih uslova za to, a zatvarani kada se reforme u toj oblasti ispune.

POVEZANE VESTI

Zemlje kandidati dobijaće više novca iz fondova Evropske unije u skladu sa obavljenim reformama i moći će da učestvuju u radu stručnih tela Evropske unije, ali se ceo proces može vratiti unazad ili obustaviti ukoliko zemlje kandidati budu nazadovale u reformama.

„Cilj novog predloga metodologije je pružanje kredibilne evropske perspektive Zapadnom Balkanu. Da budemo sasvim jasni, za Evropsku komisiju i za celokupnu Evropsku uniju najviši prioriteti su stabilnost, mir i prosperitet u regionu. Proširenje je ključni politički projekat za Evropsku uniju. Kredibilitet za proces pristupanja Zapadnog Balkana uniji mora da počiva na čvrstom međusobnom poverenju. Usredsređenost na fundamentalne reforme biće ojačana, a Unija mora da ispuni obećanja kada kandidati ispune uslove“, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Nova metodologija predviđa šest klastera: 1) osnovna odnosno fundamentalna prava, koja obuhvataju vladavinu prava, pravosuđe i demokratizaciju; 2) unutrašnje tržište i slobodan protok roba, kapitala i radne snage i slično; 3) konkurentnost i inkluzivni rast u okviru koga su socijalna politika, zdravstvo, nauka i mediji; 4) zeleni plan i održiva povezanost, odnosno oblasti od transporta do ekologije; 5) izvori, poljoprivreda i kohezija, odnosno ruralni razvoj, bezbednost hrane i regionalna saradnja; 6) spoljna i bezbednosna politika.

Klasteri su organozovani u skladu sa predlogom Francuske, koja je prošle godine predložila novu metodologiju nezadovoljna načinom na koji se proširenje odvija.

Ispunjeni su i zahtevi zemalja članica, koje su se žalile da nemaju kontrolu nad procesom proširenja. Sada će imati veću kontrolu nad tim procesom, mogućnost monitoringa, i one će biti te koje će pregovore moći da zaustave ili vrate unazad.

Komunikacija sa zemljama kandidatima će biti ojačana, pa će sastanci biti češći, a planirana je i bolja komunikacija sa građanima kako bi im se objasnile prednosti proširenja, ali i opasnosti koje vrebaju iz pokušaja mešanja trećih zemalja u evropske aspiracije regiona.

Ipak, nova metodologija neće se primenjivati na Srbiju i Crnu Goru, osim ako te dve zemlje izraze želju da novu metodologiju inkorporiraju u svoje pregovore. Oliver Varheji smatra da postoji dovoljno razloga za to.

Ovo nije konačni izgled nove metodologije. U pitanju je samo nacrt koji je usvojila Evropska komisija, a koji će biti finalizovan tek na samitu zemalja članica krajem marta.