Uprkos tome što konstantno krše standarde novinarstva, provladini mediji od države godinama dobijaju višemilionske iznose za, između ostalog, kako kažu stručnjaci, plasiranje lažnih vesti i nepoštovanje novinarskog Kodeksa. Iako je zvanična politika Ministarstva kulture i informisanja da ne finansira medije koji se ponašaju suprotno načelima struke, takvi mediji put do javnog novca pronalaze drugim kanalima.
Prema istraživanju Raskrikavanja, u prethodnoj godini provladini tabloidi preneli su najmanje 945 lažnih ili neutemeljenih tvrdnji, samo na naslovnicama. To ih međutim ne sprečava da iz godine u godinu na konkursima za projektno sufinansiranje na lokalu dobiju ubedljivo najviše novca.
„I to sa veoma ciničnim obrazloženjem tih, nazovi stručnih komisija koje su sastavljene od nekih ‘gongo’ novinarskih organizacija, koji kažu da – eto, oni su uzeli u obzir to što oni krše kodeks, ali veruju da će im taj novac pomoći da se poprave“, objašnjava novinar Petar Jeremić.
Novinarka portala Raskrikavanje Vesna Radojević kaže da na konkursima najveću prednost imaju veliki sistemi i tabloidi, koji su, objašnjava, finansijski i vlasnički povezani sa ljudima bliskim vlastima. Njima je, napominje, proteklih godina dodeljeno nekoliko miliona evra.
„To je taj novac, koji je zapravo novac poreskih obveznika Srbije, koji se samo prelio u džepove onih koji pogodno izveštavaju o vlastima i onome što se u državi dešava“, kaže Radojević.
Takođe, lokalne samouprave novac često dodeljuju medijima sa drugih teritorija. To je devijacija projektnog sufinansiranja koje je trebalo da olakša rad malim, lokalnim medijima.
„Ali onda neke lokalne samouprave nisu jednostavno imale na svojoj teritoriji medije, kad su zakoni donošeni, pisani početkom ove decenije i onda je ostalo da mogu svi i to se sad zloupotrebljava na ovaj način da beogradski, veliki mediji, koji imaju mnogo više mogućnosti da dođu do novca, konkurišu i nad tim malim medijima na lokalu kojima je to praktično slamka spasa“, dodaje Jeremić.
Vesna Radojević je rekla da umesto da se pomogne lokalnom mediju da izveštavaju o javnom interesu, pomaže se Dragan J. Vučićević. Radojević kaže da u najvećoj lokalnoj samoupravi u Srbiji – u Beogradu, najveću podršku gradskih čelnika ima nekadašnji javni servis prestonice.
„Studio B je najveći dobitnik na beogradskom konkursu za projektno sufinansiranje, a svi znamo na koji način ta televizija izveštava“, istakla je.
Savet za štampu je predložio da se u novu Medijsku strategiju, kao obavezno, uvrsti to da novac ne može da dobije niko kome su izrečene neke mere tog samoregulatornog tela. Međutim, pre nekoliko dana Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tražilo je da se Savet iz njega izbaci, uz obrazloženje da ga ne priznaju svi mediji.
„To su upravo ovi mediji koji su najproblematičniji i sada ih vi štitite zapravo na taj način, kao, ne priznaju Savet, ništa ih ne obavezuje na to što mi odlučujemo, kao nije važno i mogu nesmetano da krše kodeks i da dobijaju novac i dalje na projektnom sufinansiranju““, poručila je Gordana Novaković iz Saveta za štampu.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija već godinama nema strategiju što, ocenjuju, dokazuje koliko je državi stalo do nje. Naglašavaju, kada bude doneta, biće propisano do kada i koji zakoni moraju da se menjaju, pa će i taj proces potrajati.
