Eko taksa godinama puni kasu, a stotine miliona evra otišle – "u dim"

Vesti 18. jan 202017:58 > 19:18
Podeli:
Izvor: N1

Prema podacima ekološkog centra "Stanište", u proteklih osam godina prikupljeno je 407 miliona evra od ekološke naknade, a samo trećina tog novca je potrošena namenski. Prema oceni stručnjaka, zbog takve politike, zaštita životne sredine u Srbiji znatno je oštećena. Istovremeno, Energetska zajednica pokrenula je postupak protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima, koja se odnosi na poštovanje granica emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine.

U dim – tamo je otišlo nekoliko stotina miliona evra iz ekološkog fonda, koji je trebalo da, između ostalog, obezbede da vazduh u srpskim gradovima ne bude opasan po zdravlje. Proteklih godina eko taksa puni kasu, ali se ta sredstva troše nenamenski. 

„Taj ekološki fond je, faktički, suspendovan u potpunosti 2012. godine, tako što je država u tom momentu konstatovala da nije jednostavno kontrolisati sredstva da idu tamo gde treba i da je bolje da ta sredstva idu u državni budžet, pa onda Ministarstvo finansija da raspoređuju kako misle da treba“, rekao je Petar Đukić sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.

POVEZANE VESTI:

„Eko fonda“ nije bilo godinama, dok nije uspostavljen novi „Zeleni fond“ 2016. Međutim, situacija se nije znatno promenila, kaže Đukić, jer se veći deo sredstva ponovo troši na uštrb životne sredine i energetske efikasnost.

„Najlošiju, najzaostaliju i najzapušteniju energetiku imaju ubedljivo Bosna i Hercegovina i Srbija. Mi smo jedna od najmanje energetski efikasnih zemalja, a pogotovo po tome koliko ispuštamo ugljen-dioksida u atmosferu, i posebno opasnih, zagađujućih materija kao što su sumporni oksidi, azotni oksidi, čađ, pepeo i tako dalje“, dodaje Đukić.

Upravo su opasne materije dovele do toga da Energetska zajednica protiv Srbije pokrene spor. Kako navode u toj međunarodnoj organizaciji, Srbija nepotpuno primenjuje Direktivu o velikim ložištima na koju se naša država obavezala još 2005, a koja je deo Nacionalnog plana za smanjenje emisije.

Izvor : N1

„To kao dokument nikad nije usvojeno. Ali, ako bi dokument i bio usvojen, moramo da priznamo da emisije iz mnogih velikih ložišta premašuju one koje su bile predviđene u Nacionalnom planu. Najproblematičniji je sumpor-dioksid, to nije uzrok za smog ovih dana, ali ipak je problematičan za zdravlje“, objasnio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.

„Crne tačke“, prema oceni Energetske zajednice, su termoelektrana „Nikola Tesla“ A i B, zatim Kostolac A i B, termoelektrana-toplana Novi Sad, kao i Energana Pančevo i postrojenje Atmosferske destilacija Naftne industrije Srbije.

O svemu ovome oglasila se Elektroprivreda Srbije. Kažu – poštuju sve zakonske propise i rade potpuno u skladu sa Nacionalnim planom. 

„Zaštita životne sredine je važan deo strategije EPS-a. Iako je cena električne energije u Srbiji najniža u regionu i Evropi, EPS je uložio oko 500 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta tokom poslednjih 15 godina. Posle decenija u kojima u Srbiji nije bilo investicija, po nivou ulaganja EPS zauzima lidersku poziciju kao najveći investitor u zaštitu životne sredine“, navodi se u saopštenju. 

U Energetskoj zajednici navode da bi Srbija u naredna dva meseca, koliko ima na raspolaganju da reaguje, mogla da usvoji spomenuti Nacionalni plan i izbegne potencijalne sankcije, kao što je uskraćivanje evropskih sredstava. A kada je reč o njegovoj implementaciji, to je znatno teži poduhvat za koji će biti potrebno mnogo novca i vremena, dodaju u toj organizaciji.