Država tvrdi da zagađenje nije opasno, lekari kažu – nećete umreti odmah, ali…

Vesti 16. jan. 202018:21 > 18:22
Podeli:
Izvor: REUTERS/Marko Djurica

Gusta magla i neprijatan miris u vazduhu i ovog jutra su dočekali Beograđane. Kao i ranijih dana, vazduh je zagađen, prema podacima aplikacije "AirVisual", koja pri kreiranju svoje statistike koristi, između ostalog, i podatke sa mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine. Tokom dana podaci su ukazivali da je najzagađeniji vazduh u Valjevu. Prema oceni ovog sajta kategorisan je kao vrlo nezdrav. Nezdrav vazduh je i u Beočinu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću i Beogradu.

Jesu to mikročestice, ali mogu da se vide… ako želimo da ih vidimo. Vlada bez konkretnih mera, ali od juče prati kvalitet vazduha. Danas je ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručio građanima da manje vremena provode napolju i ponovio da su najveći zagađivači automobili i individualna ložišta.

Izvor : N1

„Nećemo reći ‘nema zagađenja’. Ima, ali to nije takvog opsega da može da dovede do ozbiljnih posledica i da izaziva paniku. To je nešto što se dešava i što će se dešavati. Ovako će biti do subote, jer nema vetra. Još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera zagađenje“, naveo je Lončar.

Ne tražimo vetar, već proglašenje vanredne situacije, konstatno informisanje građana i sistemske mere, kaže šef odbornika Saveza za Srbiju u gradskoj skupštini Nikola Jovanović.

Tvrdi da su elektrane i toplane krive za 49 odsto zagađenja u prestonici.

„Mi predlažemo podsticaje da građani koji se greju na ugalj imaju mogućnost da uz pomoć subvencija pređu na topolotnu pumpu, gas, imaju bolju izolaciju, i da tamo gde je moguće dobiju besplatne priključke za daljinsko grejanje. Ali to treba da prati i mere da grejanje u Beogradu pojeftini“, predlaže Jovanović.

POVEZANE VESTI

A premijerka Ana Brnabić poručuje da država sistemski planira projekte zaštite životne sredine – recimo milijardu evra za kanlizaciju i preradu otpadnih voda.

„Nivo problema sa kojima se mi suočavamo, zato što je Srbija bila zemlja koja je imala mnogo prioritetnijih stvara i za sam život ljudi u godinama koje su prethodile, pokazuje činjenica da je do sada samo 10 odsto otpadnih voda imalo tretman“, podseća predsednica Vlade.

Vraćamo se vazduhu. Tačno je da se 60 odsto stanovništva greje na čvrsto gorivo, ali je tačno da se 75 odsto struje proizvodi sagorevanjem uglja.

Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fitiku pita zašto termoelektrane nemaju filtere koji služe za smanjenje emisije sumpor dioksida?

„Radi se o lignitu vrlo lošeg kvaliteta koji je bogat sumporom i u tom smislu problem odsumporavanja treba staviti na listu prioriteta. To nije tako teško ni skupo kako se priča. Može da se reši za dve-tri godine“, ističe Đurđević.

Trebaju li Srbiji vanredne inspekcija svih industrijskih postrojenja, gašenje podzemnih požara na deponijama, mere za unapređenje saobraćaja?

Izvor : N1

Kvalitet vazduha u Srbiji katastrofalan je već godinama i aerozagađenje treba shvatiti kao podmuklu bolest, upozorava pulmolog Tatjana Radosavljević.

„Nećete izaći napolje i od aerozagađenja odmah umreti, ali ćemo vremenom imati povećan broj oboljena od plućnih, kardiovaskularnih i neuroloških bolesti. Sve posledice ćemo znati za deset godina“, ističe Radosavljević.

Na osnovu istraživanja o finansiranju zaštite životne sredine u Srbiji koje je tokom osam godina sprovodio Ekološki centar „Stanište“ došlo se do sledećeg zaključka: gotovo pola milijarde evra naplaćenih od građana i privrede na ime ekoloških taksi potrošeno je nenamenski. I to, može da se vidi, ako želimo da vidimo.