Zagađenju vazduha doprinose i individualna ložišta, država ne preduzima ništa

Vesti 14. jan 202017:45 > 19:19
Izvor: N1

Zagađenost vazduha u Srbiji i dalje zabrinjava. Uprkos apelima, nema konkretnih reakcija. Rešavanje problema sa elektranama, fabrikama i industijom još tapka u mestu. Bolje stanje nije ni po pitanju individualnih ložišta, jer podaci pokazuju, da se preko milion srpskih domaćinstava upravo tako greje.

Dugogodišnji problem zagađenosti, poslednjih dana širom Srbije, postao je svakodnevna muka. Teško se, između ostalog, diše zbog najvećih zagađivača: elektrana, fabrika, industrije. Veliki problem godinama su i individualna ložišta.

„Milion domaćinstava u Srbiji koristi drva, dosta koristi i ugalj, uglavnom je reč o nažalost neefikasnim šporetima koji ne sagorevaju drvo do kraja i ne akumuliraju toplotu dovoljno. Tako da ono što jeste izlaz iz situacije dugoročno, jeste pomoć građanima da prevaziđu tu situaciju u kojoj se nalaze, ili kroz širenje mreže sistema daljinskog grejanja, koje se bazira na gasu“, kaže Ognjan Pantić iz organizacije civilnog društva „Koalicija 27“ koja se bavi zaštitom životne sredine.

POVEZANE VESTI

Šta država preduzima povodom rešavanja individualnih ložišta? Za sada još uvek ništa. Zbog toga pojedini stanari beogradske Zvezdare poručuju – gušimo se. Jer njihove prve komšije – im, tvrde, ugrožavaju zdravlje.

„Imamo dvoje komšija koje nas već godinama guše. Koriste ugalj. Ugalj koji je kancerogen, koji štipa za oči, koji je pun sumpora, lože i gume i raznorazne druge stvari ubacuju, to je smrad da ne može da se opiše. Već živimo u zagađenom gradu, koji je veoma zagađen i kad se doda taj ugljen-monooksid, to je katastrofa“, navodi Borivoje Plećević.

„Ja sam juče išla u Ulicu Prote Mateje u centru, gde sam ja disala kao na Zlatiboru u odnosu na ovo ovde“, dodaje Milica Plećević.

„Uljen-monkosid se uvek oseti, uvek se oseti… Suze oči ujutru, još ako je magla i još dodatak dim, pa to je plakanje“, navodi Zoran, jedan od komšija.

Sagovornici N1 kažu da su više puta tražili pomoć, ali da su nailazili na zatvorena vrata. Poslednji odgovor im je stigao iz resornog ministarstva.

„2016. sam ja podnela Ministarstvu za zaštitu životne sredine, rekli su da za privatne kuće ne reaguju, da se obratimo privatnom tužbom. Mi ih molimo godinama da pređu na drva, nabilo šta, obećavaju, ali ništa“, navodi Milica Plećević.

Jedan od komšija, za kojeg stanari tvrde da ima individualno ložište, nije želeo pred kameru N1. Odgovorio je preko interfona.

„Ta priča je završena, ja sam se sa gospodinom dogovorio već, ja ne znam u čemu je problem“, rekao je za N1.

N1: Šta se dogovorili, sa kim?

„Da ćemo prestati da ložimo, da ćemo prestati da koristimo ugalj“, odgovorio je.

Dok komšije međusobno rešavaju problem, u Ministarstvu za zaštitnu životne sredine ćute.

Bez odgovora ministarstva

Ima li rešenja za problem zagađenosti, šta će se preduzeti po pitanju energetske efikasnosti i kako pomoći onima koji se greju na ugalj ili drva. Ta pitanja N1 ostala su bez odgovora, ali je ministar Goran Trivan zagađenje vazduha pomenuo u svom odogvoru na pozitivno mišljenje skupštinskog odbora na pregovarčku poziciju za Poglavlje 27.

„Svi želimo, ali ovde nema kratkoročnih rešenja, da što pre promenimo situaciju. Moramo unaprediti postojeće sisteme nadgledanja koji će omogućiti bolju procenu stanja i uticaja na kvalitet vazduha. Moramo težiti čistijem transportu, manje zagađujućim industrijama, korišćenju goriva visokog kvaliteta, promeni ponašanja i održivim sistemima grejanja domaćinstava“, naveo je tom prilikom Trivan.

I dok ministar savetuje šta bi trebalo da se preduzme, izostaju konkretni koraci. Do tada specijalizovan svetski sajt „AirVisual“, koji se bavi merenjem stepena zagađenosti, danima upozorava da je vazduh u mnogim srpskim gradovima nezdrav.

Na listi je i Beograd, iako portal Gradskog zavoda za javno zdravlje piše da je kvalitet vazduh u srpskoj prestonici do podneva bio dobar, a posle toga prihvatljiv.