Pantić: PM čestice ulaze u disajne puteve, mogu da prodru i u krvotok

Vesti 13. jan. 202020:29 > 20:29
Podeli:
Izvor: N1

"PM čestice 10 i 2,5 predstavljaju mešavinu čađi, dima i prašine i toliko su sitne da ulaze u disajne puteve, a mogu da prodru u krvotok, a kače se na njih i neki teški metali. Izazivaju probleme s disajnim putevima i kardiovaskularne probleme", objasnio je Ognjan Pantić iz Koalicije 27, odnosno Beogradske otvorene škole.

On je naglasio da su podaci o stopi prevremene smrti zastrašujući.

„Kada pogledate podatke SZO iz 2016, kombinovanao zagađenje ambijentalnog vazduha i unutrašnje zagađenje prouzrokuje 11.500 prevermenih smrti u Srbiji. Najnovija analiza urađena prošle godine u 11 gradova pokazuje da se samo od PM 2,5 čestica na nivou Srbije dešava oko 3.600 prevremenih smrti, od čega je 1.800 u Beogradu, a skraćen životni vek se meri u stotinama hiljada godina i to su zabrinjavajući podaci“, rekao je on.

On kaže da podatke o stanju vazduha možemo da vidimo na stranicama Agencije za zaštitu životne sredine i da oni pokazuju da je vazduh prekomerno zagađen.

PROČITAJTE I:

„Preventivne mere popu maske i šala samo kratkoročno mogu da budu efektne. Maske ne mogu da se kupe u svakoj apoteci, jedino u nekim prodavnicama za zaštitu na radu, one se moraju održavati, moraju se menjati filteri ili su za jedno nošenje. Građani da prate uputsva Zavoda za zdravlje, da skrate vreme boravka napolju kad je zagađenje, da provetravaju prostorije“.

Što se tiče mera koje bi nadležni mogli da preduzmu, one mogu biti različite.

„Kratkoročne – saobraćaj, da se uvedu zone gde je saobraćaj zabranjen, zatim zabrana uvoza određenih starih automobila, ali sve te mere koje pogađaju građane individualno moraju da prate mere poboljšanja javnog prevoza i biciklističkih staza. Sprovođenje mera koje adresiraju najveće zagađivače. PM čestice dolaze iz energetskog sektora. Domaćinstva u Srbiji korste drva i ugalj, treba pomoći građanima da prevaziđu tu situaciju, zamena neefikasnih šporeta, promena izolacije“.

Pantić smatra i da je neke mere već trebalo preduzeti.

„Fali nam strategija zaštite vazduha. Strategija je bila preporuka još iz 2014, lokalne samouprave nisu sve usvojile strategiju kvaliteta vazduha. Baziramo se na lignitu kao resursu, imali smo obavezu da izradimo plan smanjena emisija, to nije urađeno. Kasnimo s brojnim merama koje je trebalo da preduzmemo. Naše tremoelektrane imaju prema zvaničnim podacima i istraživanjima 6-7 puta veće emisije od dozvoljenih“.