Lazić: Potrebne jače garancije samostalnosti i promena organizacije u tužilaštvu

Vesti 06. jan. 202018:05 > 18:15
Podeli:
Izvor: N1

Radovan Lazić, član Državnog veća tužilaca, ne vidi da postoji volja da se reše problemi u tužilaštvu, ističući da ustavni amandmani u oblasti pravosuđa praktično zadržavaju mogućnost političkog uticaja na tužilaštvo, samo na drugi način. Potrebno je, navodi, da se promeni sama organizacija u tužilaštvu, da tužilaštvo dobije jače garancije samostalnosti, pa čak i potpune nezavisnosti kao što je ima sud i, uslovno rečeno, da se obezbedi nekakav mehanizam disciplinovanja policije.

Zašto se tužilaštvo ne oglašava povodom slučajeva koji su od javnog značaja? Zašto je republička tužiteljka Zagorka Dolovac skoro pa nevidljiva u medijima od kraja 2015. godine?

„U interesu je samog tužilaštva i same republičke tužiteljke da se obrati javnosti i da da objašnjenje i odgovore na ona pitanja koja javnost zanimaju“.

Republička tužiteljka Zagorka Dolovac se, u stvari, opredelila za jednu strategiju nepojavljivanja u javnosti, možda u skladu sa poslovicom  – ćutanje je zlato, kaže gost Dana uživo, koji je mišljenja da je to greška i da bi se, kako kaže, mnoge stvari razjasnile da je tužilaštvo otvorenije prema javnosti i da je sklonije da objasni neka svoja postupanja – naročito u onim predmetima za koje je javnost zainteresovana. Međutim, to je odluka republičke tužiteljke, ona je najviši tužilac u zemlji i, svakako, njoj niko ne može da naloži da drugačije postupi – to je stvar njenog izbora, dodao je Lazić.

Smatra da, ipak, tužilaštvo ima, kako kaže, potrebu da se više obrati javnosti jer bi tako moglo da objasni i da reši mnoge nedoumice koje se u javnosti pojavljuju kad je u pitanju postupanje tužilaštva u nekim predmetima. U mnogim predmetima se tužilaštvu stavlja na teret nešto zbog čega objektivno i nije krivo i gde i nije bilo propusta u tužilaštvu, međutim ako iz tužilaštva ne dolaze objašnjenja – onda se stvara utisak kao da se nešto krije, ocenjuje gost N1.

Na pitanje da li neobraćanje povodom afera narušava autoritet tužilaštva, gost N1 odgovara potvrdno i dodaje da se, uz to, smanjuje poverenje javnosti u tužilaštvo, koje je ionako na niskom nivou. Vrlo često se, ne samo iz opozicionih struktura, iz kritičkog dela javnosti,  već i iz samih vladajućih krugova upućuju kritike na račun tužilaštva, a da na njih niko ne odgovara, ko je pozvan da odgovara na takve kritike, navodi Lazić.

Tužilac kaže da u svesti naših političara, a i većine naših građana, podela vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku) ne postoji. Dodaje da se kao jedina vlast u zemlji doživljavaju „izvršna i zakonodavna kao odraz političke vlasti“. „Znači – kad jednom osvojite vlast onda su svi segmenti vlasti „vaši“, ali to ne znači da preuzimate odgovornost za sve segmente. Sebi dajete za pravo da utičete i na pravosudnu vlast, koja podrazumeva nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, i to jednostavno političari ne prihvataju“, rekao je.

POVEZANE VESTI

Najgori, ogoljeni pritisak Simonovića

Tužilac Predrag Milovanović izjavio je da su pretnje koje mu je uputio bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović atak na javno-tužilačku organizaciju. „To što je rekao da sam zloupotrebio svoj položaj, da će se on pozabaviti i sudskim putem radom javnog tužilaštva, da sam montirao proces protiv njega te da neću biti tužilac kad se završi postupak – jeste atak na javnotužilačku organizaciju“, rekao je Milovanović.

Komentarišući to, Lazić kaže da je to svakako pritisak na tužilaštvo, i to najgori pritisak – ogoljen, direktan, kada se neko poziva na politički značaj i uticaj i onda preti tužiocu. „Međutim postoje mnogo sofisticiraniji, finiji pritisci i uticaj koijima vlast pribegava“, kaže. On objašnjava da, iako je po Ustavu tužilaštvo samostalno, ono je postavljeno tako da tužioci odgovaraju Skupštini – njih bira Narodna skupština na predlog Vlade, a razrešava ih Skupština. Dakle, kaže gost N1, Narodna skupština i Vlada direktno utiču na napredovanje ili razrešenje tužilaca.

„Druga stvar, tužilaštvo je hijerarhijski organizovana organizacija, gde republički tužilac ima sva moguća ovlašćenja prema svim tužiocima, može da se umeša u svaki predmet, može sam da rešava premete, da uzme predmet jednom tužiocu ili zameniku tužioca i da ga da drugom, da izda obavezno uputstvo kako postupati i rešavati neke predmete…“ Naredni problem je, navodi Lazić, što je tužilaštvo oslonjeno na policiju, jer nije u mogućnosti i nema službe da pribavlja dokaze. Policija ima svoju komandnu strukturu, pa vi rukovodite nekim ko vama ne odgovara, kaže.

Tužilaštvu su, ističe, vezane ruke, ako ne postoji dobra volja policije za saradnjom. Mada, dodaje, da u najvećem broju predmeta tužilaštvo i policija sasvim dobro sarađuju.

U nekim predmetima se, prenosi, dešava da tužilaštvo urgira po više desetina puta i da opet ne dobije odgovarajući odgovor od policije. Tada su mu vezane ruke, kaže Lazić, dodajući da zakon poznaje nekoliko mehanizama, ali da oni nisu efikasni. Naime, tužilaštvo može da se obrati policijskom starešini, ukoliko ni tada ne dobije odgovor, može da obavesti ministra poliicje i nadležni odbor Skupštine, objašnjava. Postoji i ovlašćenje da tužilaštvo zahteva, traži (dakle, ne da pokreće) da se pokrene disciplinski postupak, što može i svaki građanin, a što nije neko posebno ovlašćenje tužioca, objašnjava Lazić. „Ukoliko je problem u neodgovarajućem postupanju policije na strani onog policijskog operativca koji treba da prikluplja dokaze, onda su ovi instrumenti efikasni. Međutim, ukoliko je problem što ne postoji politička volja da policija prikuplja neke dokaze, onda praktično ovi instrumenti nemaju nikakav značaj, jer problem nije u onom operativcu koji treba da radi, već kod njihovih pretpostavljenih koji vrše opstrukciju“, naveo je tužilac, podvlačeći da policajac odgovara svom starešini, ne tužiocu.

Šta je potrebno da bi se problemi rešili

Da bi se tako nešto promenilo potrebne su dve stvari, kaže gost N1 i dodaje – da se promeni sama organizacija u tužilaštvu i da tužilaštvo dobije jače garancije samostalnosti, pa čak i potpune nezavisnosti kao što je ima sud. Druga pretpostavka je, dodaje, da se uslovno obezbedi nekakav mehanizam disciplinovanja policije. Za to, kaže, postoje različiti modeli, a možda najefikasniji je da kriminalistička policija uđe, praktično, u sastav tužilaštva, kao što je FBI u SAD. Dodaje da sličan mehanizam imaju u Italiji. Jedan od modela je i da tužioci daju mišljenje ili odlučuju ko će biti policijski rukovodioci, starešine u delu kriminalističke policije.

Kako navodi, ne vidi da postoji volja da se tako nešto uradi u Srbiji. „Mi smo pre nekoliko godina ušli u proces promene Ustava, donošenjem ustavnih amandmana, međutim ni ti ustavni amandmani ne donose ovo. Oni praktično zadržavaju mogućnost političkog uticaja na tužilaštvo, samo na drugi način“, kaže. On dodaje da sada to više neće biti Narodna skupština i Vlada koji su formalno isključeni iz postupka izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali se obezbeđuje većina u budućem Visokom savetu tužilaca (VSS) koje treba da preuzme ingerencije sadašnjeg Državnog veća tužilaca (DVT), u kome bi posredno vladajuće strukture imale većinu, a time i odlučujući uticaj.

Jovanjica, Krušik – više godina do epiloga

Na pitanje da li očekuje da će afere Jovanjica, Krušik imati epilog, tužilac je rekao da ne može da komentariše postupke u toku.

Postupci su pokrenuti, verujem da će imati epilog, a da li ćemo biti zadovoljni epilogom i mi, kao tužioci, i građani, to ćemo videti, suviše je rano o tome govoriti, rekao je gost N1. „Kad nešto uđe u neki sudski postupak, onda nema brzog rešavanja. Ako se nešto završi za manje od godinu dana, to je izuzetno efikasno i izuzetno retko. Ovako ozbiljne stvari… Najčešće do sudskog epiloga prođe i više godina“, zaključio je Lazić.