U Bečeju obeležena godišnjica Racije tokom koje su fašisti ubili 4.000 ljudi

Vesti 03. jan. 202018:33 > 19:38
Podeli:
Izvor: N1

Polaganjem venaca, parastosom u pravoslavnom hramu, a potom i molitvom koju je predvodio vrhovni rabin jevrejske zajednice u Srbiji, u Bečeju je obeležena 78. godišnjica Racije. Tokom januara 1942. u više sela i gradova u Bačkoj, mađarske fašističke snage ubile su i pod led Dunava i Tise bacile blizu četiri hiljade ljudi, mahom Srba, Jevreja i Roma.

U kamenu na obali Tise uklesano je 215 imena. Njih 13 bili su deca. Surovost okupatora i ekstremne zime poklopili su se tog januara pre 78 godina kada su ubijanja počela u Žablju, a završila se skoro mesec dana kasnije u Bečeju.

U zaleđenoj Tisi tada je skončalo i nekoliko članova porodice jednog 85-godišnjeg Bečejca. Imao je svega sedam godina. O proživljenom ne želi da priča jer, kaže, ne želi da se seća.

Poput sećanja blede i imena žrtava na bečejskim spomen pločama.

Da koliko je do nas pokušamo da ne doprinesemo takvim događajima, ako već ne možemo da ih sprečimo – poruka je episkopa bačkog Irineja koji je predvodio molitvu za bečejske i sve druge žrtve Racije iz 1942.

Izvor : N1

U deset sela i nekoliko gradova u Bačkoj bilo je ih je blizu četiri hiljade. U trenucima kada izgleda kao da je nestalo pravde, obaveza čoveka je da se odupre zlu, kaže vrhovni rabin Isak Asiel.

„I da tada shvatimo koliku snagu poseduje jedan čovek kada zlu kaže ne. To je poruka koja treba da krene s ovog mesta, poruka koju treba da usađujemo mladima“, poručuje Asiel.

Od 2017. sećanje na žrtve Racije zajedno obeležavaju crkva i pokrajinska administracija, a uz njih je u centru Bečeja vence položio i predstavnik Ambasade Mađarske u Srbiji.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović kaže da institucije moraju da razvijaju kulturu sećanja.

„Kulturu sećanja u celini, a posebno pijetet prema žrtvama, ma čije da su bile i ma ko da su bili njihovi dželati, moramo da razvijamo svi. U tome moraju da prednjače institucije i mi smo toga potpuno svesni“, navodi Mirović.

Izvor : N1

Brojkama žrtava tokom i posle Drugog svetskog rata u Vojvodini često se manipulisalo. Zbog toga je na inicijativu dva predsednika, pre desetak godina osnovana mešovita komisija istoričara iz Srbije i Mađarske. Istoričar Drago Njegovan, jedan od članova te komisije kaže – posao su završili, ali rezultati nisu dovoljno vidljivi.

„Nikad ne može do kraja da se sve to istraži, ali preko 95 odsto sigurni smo da smo utvrdili stvarno stanje. Dakle, to je za naučno izučavanje, ukrštanje podataka jer smo napravili takav program koji omogućuje i po mestima, po nacionalnosti, po dobu, polu koje su to žrtve. Iz toga se onda izvlače određeni zaključci“, objašnjava on.

Pojašnjava da su od 84 hiljade utvrđenih žrtava, preko 50 odsto bili Srbi. Među jevrejskim žrtvama bio je podjednak broj žena i muškaraca, među nemačkim to su uglavnom bili stariji ljudi, žene i deca. A kada je reč o mađarskom stanovništvu stradalom u odmazdi posle rata, istoričari tvrde da ih je bilo između pet i deset hiljada.