Vlatković Odavić o "Jovanjici": Sve se izgubilo u političkom prepucavanju

Vesti 28. dec. 201912:56 > 12:59
Podeli:
Izvor: N1

Senka Vlatković Odavić, novinarka Insajdera, komentarišući afere koje su obeležile godinu, a osvrćući se na slučaj "Jovanjica" ocenila je da je glavni problem što se sve izgubilo u političkom prepucavanju i u predstavi oko podnošenja krivične prijave, a da je suština - da nema adekvatne kontrole kad je u pitanju uzgoj industrijske konoplje. Navodi da će, ukoliko se tvrdnje koje su mediji iznosili o Krušiku ispostave tačnim, to biti ne "afera" već jedna od najvećih priča.

Svake subote u emisiji „Pod lupom Insajdera“, na TV Nova S, možete gledati analizu tema i vesti, koje građanima daju činjenični prikaz stvarnosti u kojoj živimo. Večeras u 19.35h će biti reči o onim temama koje su obeležile godinu na izmaku – Krušik, Obradović i GIM, oduzimanje doktorata, suđenja uz aplauze, Jovanjica, PKB, Galenika…

Govoreći o slučaju „Jovanjica“, kaže da je suštinski problem to što se sve izgubilo u političkom prepucavanju i predstavi oko podnošenja krivičnih prijava (Miloš Vučević protiv Aleksandra i Andreja Vučića).

„Ono što je tu suština je da nema kontrole. Kontrola je, iako na papiru postoji, potpuno neadekvanta. Razlika između marihuane i industrijske konoplje je u količini THC, supstance koja nešto čini drogom, i ne sme da bude veća od 0,3. Deluje sve komplikovano, a trebalo bi da bude relativno jednostavno – da se to proverava i da se onda zna da li se gaji konoplja ili marihuana… Problem je to što postoji mogućnost samo na jednom mestu da se to radi, to bi trebalo da radi MUP“, navela je gošća N1.

Odavić Vlatković je podsetila da je broj zahteva za dozvolu uzgajanja industrijske konoplje povećan, od 2013. do danas – od tri do pedeset zahteva za dozvole koje su i date. „Mi smo došli do rešenja Ministarstva poljoprivrede koje je dato Jovanjici za uzgoj industrijske konoplje, i ispostavilo se da je njima data dozvola za izvoz. Tu je, upravo, onaj problem kontrole. Gaji se konoplja, a dozvoljen je izvoz u one zemlje u kojima je dozvoljeno korišćenje marihuane u medicinske svrhe. Trebalo bi da postoji neka ozbiljnija kontrola“, ističe novinarka Insajdera.

Jovanjica je od 2016. dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Vlatković Odavić kaže da pitanja s tim u vezi postavljaju iz nedelje u nedelju, ali da iz Agencije niko ne želi da odgovori na to jednostavno pitanje, a oni su jedini koji mogu da odgovore. „Stvarno je važno, veliki broj dozvola se daje za izvoz, i zbog toga je važno da ta kontrola postoji“.

O Krušiku, uzbunjivaču iz MUP-a, PKB-u…

Govoreći o onome što je uzbunjivač Aleksandar Obradović izneo u javnost, a u vezi sa trgovinom oružjem iz Krušika i privatnom kompanijom GIM, koja se dovodi u vezu sa ocem ministra policije, Vlatković Odavić kaže da je to velika priča, možda i jedna od najvećih ukoliko se ispostavi da je tačno ono što su mediji objavljivali i ukoliko se ispostavi da su tačne sumnje koje su iznosili. Svuda u svetu je pod nekim velom tajne taj izvoz oružja, fabrike su državne, izvoze i država i privatnici, ali iza toga ne smeju da se kriju nikakve zloupotrebe, i to je ono što je ovom pričom otvoreno, navela je novinarka.

Podsetimo, Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je da Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nije ni vlasnik ni zakonski zastupnik, niti zaposlen po bilo kom osnovu u privrednom društvu GIM, kao i da nije bio angažovan u tom preduzeću na bilo koji način od njegovog osnivanja.

POVEZANE VESTI

Komentarišući taj, jedan odgovor Agencije, Vlatković Odavić navodi da je u „prethodnom postupku utvrđeno da nema potrebe da se ulazi u postupak utvrđivanja da li je bilo sukoba interesa“. Kaže da ono što je neobično u tom odgovoru je što se odnosi isključivo na oca ministra policije, i isključivo na to da li je bio zaposlen u GIM-u, da li je za njega neko uplaćivao poreze i doprinose… „I tu je rečenica koju Agencija koristi – da nije bio ni u kakvim odnosima sa tom firmom. To je sporno. Jer su novinari objavili dokaze da se kao pravni savetnik, pa kao specijalni savetnik, pojavljivao na dva putovanja kao predstavnik te kompanije i čak to drugo putovanje, tu je išao sa visokom delegacijom MUP-a Srbije. To su papiri koji su dokumenti koje su novinari objavili, na koje kao da se praktično niko nije osvrnuo“, istakla je.

Govoreći o Agenciji, kaže da su se ove godine uverili da je ona potpuno zatvorena za medije, iako se, podseća, radi o nezavisnoj instituciji, koja treba da je prirodni saveznik novinara, od kog bi oni najlakše trebalo da dobiju informacije, jer i sama služi za kontrolu vlasti. „Direktor te institucije (Dragan Sikimić) se i kad se javi na telefon ili spusti slušalicu… Problematično je što se na javnim događajima, na kojima predstavlja uspeh Agencije, kada mu novinari priđu – kao da su vazduh… Strašno neprijatna situacija, potpuno nepotrebna“, navela je. Vlatković Odavić je podsetila da je odgovor zakonska obaveza nosioca javnih funkcija, ali istakla je i to da su građani Srbije, svi mi, poslodavci nosiocima javnih funkcija. „I imamo pravo da ih kontrolišemo“.

Novinarka Insajdera podsetila je i na priču o uzbunjivaču iz MUP-a, za koga ističe da je prošao zakonski sve instance, da je upozoravao sve relevantne institucije u zemlji, za pitanja gde je video neku vrstu zloupotrebe i nedovoljnog rada MUP-a. „Ispostavilo se da na to niko nije reagovao… Tek tada je dostavio dokumentaciju novinarima Insajdera… Iz te dokumentacije se vidi da sam vrh MUP-a nije znao ko ima bezbednosne sertifikate za rukovanje tajnim podacima… To bi praktično moglo da znači da MUP i nije znao da li samo ovlašćena lica, dakle ona koja imaju bezbbednosni sertifikat, smeju da pristupaju tajnim podacima… Ili mogu pristupati i ostali“, navela je novinarka. Istakla je da MUP i policija jesu institucije među onima koje imaju najveći broj podataka o građanima, koji bi morali da budu zaštićeni. Tek nakon što se ovaj čovek obratio svim instancama, MUP postavlja pitanje da se popiše, dostavi spisak svih onih koji mogu da pristupaju, koji poseduju sertifikat, dodala je.

Govoreći o Insajderovom istraživanju o PKB, kaže: „Privatizovanje PKB – ne. Prodata je imovina PKB-a. U toj imovini prodato je 17.000 hektara obradivih površina, dakle, zemljišta. Prema zakonu, državno zemljište ne može da se proda, ovo zemljište je prodato kao imovina PKB – zahvaljujući tome što je raznim dogovorima, zakljčcima, vlasti od 2009. godine pa do danas, praktično to omogućeno. Zaključak iz 2015, kojim Vlada kaže da Pravobranilaštvo odustane od svih postupaka koje vodi, u stvari je omogućilo PKB -u da to zemljište upiše kao privatnu svojinu državnog preduzeća – 17.000 hektara, samo ću vam reći da 30.000 hektara ima širi centar Beograda. Problem je što se i pre prodaje PKB znalo da treba da se gradi put Beograd – Zrenjanin, koji treba da prođe preko nekih parcela, između ostalih i PKB-a. I neke od tih parcela su prodate. Mi smo postavljali pitanje – jel to znači da će država sada otkupljivati te parcele, koje je prodala, po znatno nižoj ceni, kao imovinu PKB-a“, rekla je Vlatković Odavić.