Vlajčić: Ako se radovi ne zaustave Beograd će za pet godina ličiti na Bangladeš

Vesti 26. dec. 201913:39 > 13:40
Podeli:
Izvor: N1

Ako se ovi građevinski poduhvati ne zaustave, Beograd će za pet godina ličiti na Bangladeš, izjavio je FoNetu dugogodišnji novinar, književnik i filmski kritičar Milan Vlajčić, koji rekonstrukciju centralnih tačaka u glavnom gradu posmatra kao nasrtaj na sve građanske vrednosti i nasilje nadcivilizacijskim tekovinama.

On je estetiku Cvetnog trga uporedio sa kolumbarijumima na groblju Lešće, fontanu na Slaviji sa lavorom, dok je zgrade Beograda na vodi označio kao kartonski Abu Dabi.

Trg Republike je nekada bio divan trg, podsetio je Vlajčić, a sada je potpuno uništen njegov imidž, dok je postavljanjem klizališta napravljeno seosko vašarište.

Kako je rekao novinarki Tamari Skrozza, „to rade priučeni amateri i ljudi koji imaju neke neronovske ambicije, da se osvete građanstvu“.

„Beograd je proteklih 30 godina bio i protiv Miloševića, i protiv SPS-a, i protiv ovih današnjih radikala“, tvrdi Vlajčić, koga je sada, kao Beograđanina, malo sramota, jer nije očekivao da će se ovako nešto dogoditi.

On napominje da novogodišnji ukrasi koji svake godine privlače pažnju javnosti, nisu glavni problem, jer ih je moguće ukloniti, ali upozorava da ostali poduhvati ostavljaju trajni ožiljak.

Ne možeš da uništiš Kalemegdansku tvrđavu i da kažeš „vratićemo mi to“, objašnjava Vlajčić, poredeći taj beogradski toponim sa utvrđenjima u Budimpešti ili Londonu, gde nikome ne pada na pamet da postavlja žičaru.

On ukazuje da glas struke i proteste javnosti niko ne sluša i konstatuje da je sve ovo „osveta varvara“ iznutra.

„Lako je bilo Beogradu da se bori protiv Turaka i Vizigota, ovi su iz naših redova i s njima će biti mnogo teže“, predviđa Vlajčić.

Kako je ocenio, više se ne zna gde završava njihov amaterizam, a gde počinje ludilonovokomponovanog urbanizma.

Kao savremenik Borislava Pekića, kojeg je i lično poznavao, Vlajčić napominje da je skulptura čuvenog pisca koja je postavljena na Cvetnom trgu takođe deo uništavanja grada i delo koje jeproblematično samo po sebi.

„Ta skulptura je katastrofalna“, ocenio je on i podsetio da je „Bora Pekić uvek bio čovek u večernjem odelu, sa kravatom, sa svima nama na Vi, čak i sa Mihizom, samo sa svojom ženom nije bio na Vi“.

„Oni su ga napravili kao da je neka baraba koja sedi na ivici trotoara“, predočio je Vlajčić i dodao da „nikada on ne bi seo na ivicu trotoara, on je bio gospodin“.

Vlajčić se plaši da postoji ideja da se sve što je Beograd do sada bio, sravni do kraja.

Da se skulptura Pobednika više nikada ne vrati na staro mesto pod obrazloženjem da ne može da se rekonstruiše, rekao je on, strepeći da će od nekada evropskog grada da se napravi jedna azijskamahala.

Osim simboličkog nasilja, Vlajčić ukazuje i na činjenicu da iza mnogih projekata stoji – novac.

U tom kontekstu, posebno skreće pažnju na sve veći broj parkinga i seču drveća, gde je najlakše sprovesti različite koruptivne radnje.