Srbija i SAD uspostavile su prve diplomatske odnose na dananjšnji dan 1882. godine i od tada su Srbi i Amerikanci imali različite nivoe saradnje, ali i razmimoilaženja - od zajedničke borbe i pobeda u Prvom i Drugom svetskom ratu do nesporazuma i sukoba devedesetih godina prošlog veka.

U Beogradu je 1882. godine objavljen sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Srbije i SAD.

U Skupštini je pročitan ukaz kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije dve zemlje. Konvencija je štitila prava građana dve države, što je posebno koristilo srpskim iseljenicima u SAD.

Sporazum je obezbedio građanima dve zemlje slobodan ulaz, kretanje i boravak na bilo kom delu teritorije druge zemlje i obavljanje poslova uz ličnu i imovinsku zaštitu, na isti način kao i za građane takozvane najpovlašćenije nacije.

Od tada srpsko-američki odnosi imali su različite, uglavnom dobre, konotacije sve do kraja 20. veka.

Dana 28. jula 1918. na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, a u čast proboja Solunskog fronta i hrabrog otpora Srba Austrougarskoj, američki predsednik Vudro Vilson izdao je saopštenje američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama.

Srpska zastava tada je podignuta iznad Bele kuće, kao i svih zgrada javnih institucija u glavnom gradu SAD.

U Drugom svetskom ratu Srbi i Amerikanci našli su se zajedno u antihitlerovskoj koaliciji.

Nakon rata, tadašnja SFRJ i SAD imale su dobre odnose, a Vašington je bio blagonaklon prema poziciji Beograda u svetu i vanblokovskoj politici. SAD su dugo podržavale opstanak Jugoslavije devedesetih godina.

Međutim, nakon priznanja secesije nekih jugoslovenskih republika, američka politika se menja, a politika tadašnjeg rukovodstva Srbije nije više posmatrana blagonaklono u Vašingtonu.

Na sve to su se nadovezale sankcije SR Jugoslaviji i NATO bombardovanje 1999. godine, i priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.