Poverenica: Diskriminacija na tržištu rada, problem i stranačko zapošljavanje

Vesti 24. dec. 201919:49 > 19:50
Podeli:
Izvor: N1

"Diskriminacija na tržištu rada je najrasprostranjenija, a njoj su izložene žene i osobe s invaliditetom, zatim diskriminacija na osnovu godina starosti, koja pogađa i starije i mlađe ljude. Problem je i stranačko zapošljavanje, davanje prednosti pripadnicima vladajućih stranaka, posebno u javnom sektoru", kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Gostujući u Pressingu poverenica je navela da ljudi osećaju nepravdu zbog mnogih stvari koje im se dešavaju, navodeći da je 63 odsto građana reklo da se ljudska prava ne poštuju.

„Nikad nije slika crno bela, imate neke oblasti u kojima se odmaklo i drugačlje gleda i ne negira problem, ali nije ni zaočekivati da se situacija dramatično promeni za neku godinu. Kad govorimo o toleranciji nije to stvar koja može da se promeni za nekoliko godina, niti da se promeni dok je jedna garnitura na vasti. Za stvaranje novog okvira vrednosti potrebne su decenije, i da uspostavimo šta je naš kodeks ponašanja, mi tu i dalje lutamo, nismo se oporavili od devedesetih, kaskamo, kao da nismo postavili vrednosni sistem od porodice do škole, ili jesmo ali su ta kršenja toliko učestala. Mnogo je onih koji ne poštuju ustav, a govore da vole svoju državu, i vrlo su spremni da krše pravo na ravnopravnost i da vređaju“, kaže ona.

Janković je ispričala da je diskriminacija na tržištu rada najrasprostranjenija, da su joj izložene žene i osobe s invaliditetom, kao i da postoji diskriminacija na osnovu godina.

„Mladi do tridesete godine se često diskriminišu prilikom zapošljavanja jer se smatra da nemaju iskustva, ali gde ćete ga steći ako nemate šansu. Znate predrasude o mladima, a sve ukazuje da imamo sjajnu generaciju koja odlazi, jer vidi da nema ravnopravne uslove na tržištu i tu vlada mora da radi. Radnici stariji od 55 godina, šta ćemo da radimo s tim ljudima, šta taj čovek da radi do penzije, tu moramo raditi svi predano, a Inspektorat rada je služba koju treba ojačati“.

Pored toga, kako je dodala, problem je stranačko zapošljavanje i davanje prednosti pripadnicima vladajućih stranaka, posebno u javnom sektoru.

„92 odsto poslodavaca kaže da je diskriminacija rasporstranjena, 84 odsto zaposlenih i 82 odsto nezaposlenih. To su stvarno podaci za brigu. Na primer, žene ne dobiju šansu jer su žene i jer se smatra da će otići na trudničko i porodiljsko bolovanje – tako je otići će, ali da li će stati svet? Mlade žene žele svoju porodicu. Kada se ne bi podrazumevalo da će žena nositi čitav teret oko dece i kuće bilo bi drigačije, da muškarc ide na bolovanje zbog dece drugačije bi se gledalo. Žene se često sreću s time da se nakon povratka s porodiljskog premeste na niže i niže plaćeno mesto ili dobiju otkaz“.

Zato su, kako je navela poverenica, odlučili da vode stratešku parnicu u jednom slučaju, kako bi ukazali na veliki problem i poslali jasnu poruku društvu i poslodavcima da diskriminacija nije dozvoljena.

„Žena je morala da vraća poslodavcu uplaćene poreze i doprinose, podneli smo 6. avgusta tužbu sudu, još čekamo prvo ročište. Verujem da kao društvo i država imamo snage za promenu“.

Ona je rekla da su do sada  izdali 23 upozorenja za kršenja prava na ravnopravnost, dodajući da je bilo mnogo vređanja žena i novinarki, a da smo najviše uvreda imali u parlamentu.

„Isticali su se neki poslanici, recimo Šešelj, mnogi nisu prezali od vređanja, uputili smo preporuku mera. Postoji etiketiranje i vređanje ljudi po raznim osnovama i postoje pojedinci koji su glasni. Mi treba da osuđujemo. U dilemi smo kada je vreme da izdamo upozerenje. Onda su neki politički akteri ljuti, pa mi kažu – reagujete samo na vladajuće stranke, a onda reagujete samo na opoziciju. Gde je granica, koliko puta da izdate upozorenja da se krši pravo na ravnopravnost, a da ne dovedete do faze da to nema efekta. Posle naših upozorenja ste imali da se neko vreme stalo s uvredama“.

Govoreći o suđenju Milutinu Jeličiću Jutki, Brankica Janković je rekla da su žene uplašene da prijave zlostavljanje i da bi mnogo manje prostora u medijima trebalo da imaju oni koji o ženama govore najgore stvari.

„Mislim da okupljanja ispred suda nisu bila dobrovoljna. Ja mislim da su ljudi organizovani i da se plaše, plaše se da će ostati bez posla. Moramo da stvorimo društo da se plaši onaj koji krši zakone, a drugo, moramo da vratimo vrednost radu. Danas rad ne vodi do boljeg života nego neki drugi načini, od učlanjenja u stranku do besprekorne lojalnosti. Nama će svi živi da odu, niko ne želi da živi u tom okruženju. Ako to ne promenimo sve drugo nam je džabe“.

Brankica Janković kaže da je mnogo više diskriminacije na osnovu davanja prednosti članovima političkih, sindikalnih i drugih organizacija. Kaže da diskriminaciju najviše prijavljuju žene, osobe s invaliditetom i oni koji su diskriminisani na osnovu godina, dok je sve manje pritužbi na osnovu nacionalne pripadnosti i seksualne orijantacije, jer se ljudi plaše.

„Sugrađanka me je pozvala telefonom, ispričala školski slučaj diskriminacije na osnovu političke pripadnosti u jednom gradu u Srbiji, mi smo bili spremni na stratešku parnicu, ne biramo koga ćemo da zaštitimo. Ja sam rekla ovo što ste mi ispričali je slučaj za sud jer imamo dokaze, ona mi je rekla lako vam je da govorite iz Beograda. Inače je ministar jedan naš bio diskriminator, ali ne mogu da iznosim podatke. Rekla sam dolazimo do vas, nije nam uspelo, iako smo otišli na teren. Ona je rekla da se toliko plaši da će ostati bez posla i biti prokazana. Nismo dostigli tu kulturu da se prijave sve diskriminacije“.

Govoreći o napadima na medije i novinare, Janković je rekla da su ukazivali u kakvim uslovima rade novinari i da osuđuje sve vrste napada.

„Apsolutna osuda, bez slobodnih medija nema zaštite ljudskih prava. Velika je zabluda da građani ne znaju šta su slobodni mediji, hvala vam što pratite, jer mnogo slučaja ne bismo rešili da nismo imali podršku medija. Malo slučajeva koji su dospeli u javnost nije uspelo, ministar Popović jedini nije hteo da se izvini LGBT zajednici. Mislim da bi bilo od značaja za društvo da oni koji su vlasti prihvate koliko je kritika bitna za razvoj društva“.

Što se tiče inicijative da se ukine rad nedeljom, poverenica smatra da radnici u Srbiji treba da budu jednaki sa onima u EU i u dostojanstvenom radu i da ne treba da budu radnici trećeg reda.

„Nigde u Evropi ne možete ništa kupiti nedeljom. Mi nismo mogli nedeljom da kupujemo, već subotom do tri, četiri, pet. Neki mi kažu gde ću da kupim hlem, pa kupite dva subotom. Može li malo solidarnosti, i radnici žele vreme sa svojom decom, porodicom, prijateljima. Nije to vitalna služba – hitna pomoć, treba urediti izuzetke. Kažu – ti hoćeš da vratiš socijalizam. Kažu da će da utiče na profit, neće, kupovaćemo subotom. Smislićemo nešto pametnije da radimo nedeljom a ne da budemo u tržnom centru“.

Ona je rekla da ne trpe politički pritisak, ali da postoje negativni kometari.

„Vole neki da kažu da su mnogo važni a da smo mi nebitni, neki kažu šta me briga šta ona kaže, šta ona izmišlja. Imamo dekana Pravnog koji je bio začčuđen kada smo podneli tužbu, jer mnogi misle da su nedodirljivi. Nisu postojali politički pritisci, jako je tanka linija da ne uđemo u svakodnevnu politiku“, rekla je poverenica.