Finansiranje Svratišta i dalje nije sistemski rešeno, pomažu građani i kompanije

Vesti 24. dec. 201916:32 > 16:36
Podeli:
Izvor: N1

Svratište za decu sa ulice postoji od 2007. godine, ali i dalje sistemski nije rešeno pitanje finansiranja. Pedeset posto neophodnih stvari nam doniraju građani i kompanije, kaže Marko Tošić iz Centra za integraciju mladih, koji navodi da se sve ove godine finansiraju i kroz projekte. Postoji, dodaje, i jedan protokol potpisan sa Gradom Beogradom, ali se ne primenjuje.

Ulazimo u period novogodišnjih praznika. Kako je saopštio Komesarijat za izbeglice, već je počela podela novogodišnjih paketića deci migrantima do 12 godina koja borave u osam prihvatnih centara u Srbiji. U „sezoni darivanja“ organizuju se brojne humanitarne akcije, a među primaocima prikupljenih sredstva često se nalazi Svratište za decu ulice.

Marko Tošić iz Centra za integraciju mladih kaže da ljudi misle na Svratište i tokom ostalih perioda godine, ali ipak u manjoj meri. Tokom božićnih i novogodišnjih praznika građani više dolaze i donose sve što je neophodno.

Pedeset posto neophodnih stvari nam doniraju građani i kompanije, ističe gost Dana uživo. „Imali smo ove godine saradnju sa 27 kompanija i 150 individua, koje su finansijski podržale rad Svratišta, ali je nebrojeno veliki broj građana koji donose garderobu u kesama… Dolaze da vide šta radimo. To je velika pohvala za građane grada Beograda“.

Svratišta se, prenosi, nalaze u sistemu socijalne zaštite i u Zakonu o socijalnoj zaštiti, ali ističe da i dalje nisu sistemski rešena pitanja finansiranja. I dalje stoji to pitanje na koje odgovor ne dobijamo godinama, kaže, dodajući da se finansiraju projektno.

„Svratište postoji od 2007. i od tada pa do danas kroz projekte uspevamo da izguramo samu uslugu, što nije dobro…  Kontinuirana podrška zahteva jedan planiran rad sa korisničkom grupom, što ova finansijska situacija nama ne omogućava“, podvlači.

Nema sumnje da je usluga Svratišta neophodna.

Govoreći o porodičnim okolnostima dece, kaže da većina ima biološke porodice sa kojima žive u veoma lošim uslovima, navodeći da su to obično neformalna naselja, bez osnovnih uslova za život, da ta deca žive u improvizovanim kućama sa velikim brojem članova porodice, a da roditelji nemaju formalno zaposlenje. To dovodi do generacijskog siromaštva, do kruga, iz kog ta deca izlaze sama, kaže. „I kao društvo ne možemo da očekujemo da će oni sami, bez ičije pomoći, jednog jutra početi da redovno idu u školu ili na posao, to nije moguće. To je sistem pokazao – da neka rešenja koja smo do sada imali nisu dobra, i neophodno je promeniti pristup“.

Tošić navodi da je to moguće ako se poštuju sva prava te dece i ukoliko bi predstavnici svih sistema (zdravstveni, socijalne zaštite…) seli za sto i napravili plan „koji će se poštovati i koji će nositi odgovornosti za činjenje i nečinjenje“, jer je vreme da u 21. veku iskorenimo to.

On navodi da je postojao protokol, koji je usvojen 2017, u Gradu Beogradu, ali da se, nažalost, ne primenjuje. Nudimo rešenja, i tražimo partnerstvo u državi i u Gradu Beogradu, dodaje gost N1.

Ističe, da kad je hladnije, u svratišta dolazi i stotinak dece. Tu dobijaju kuvani obrok, kojima je često jedini kuvani obrok koji imaju dnevno, zatim dobijaju toplu odeću, a Svratište ih i povezuje sa školom, naglasio je Tošić.

Kaže da postoje dva u Beogradu i jedno svratište u Novom Sadu, i boji se da to nije dovoljno.

Prosjačenje ne sme da bude kriminalizovano

Tošić navodi da se zalažu za to da prosjačenje ne sme da bude kriminalizovano, na šta državu obavezuju i međunarodni ugovori i uputstva od UN.

„Država, na naše zadovoljstvo, pokazuje neku inicijativu da se bavi ovim problemom, ovom decom, ali kod nas je doza opreza na koji način će to sve da izgleda i zato smo tu da budemo partneri i državnom aparatu – ministarstvu i svim drugim ustanovama, i da kroz saradnju nađemo način kako ovu decu da zaštitimo, a ne da ih osudimo i da izmeštamo decu iz bioloških porodica, da ih kažnjavamo. Jer siromaštvo je tu pravi uzrok, nije zloupotreba“, zaključio je Tošić.