Hina o Srbiji 2019: Ekonomska stabilnost, politički izazovi i učestale afere

Vesti 22. dec. 201912:10 > 12:12
Podeli:
Izvor: N1

Srbija ispraća još jednu godinu uz vidljivije ekonomske i infrastrukturne nego li političke pomake, neznatno je bliža EU s tek dva nova pregovaračka poglavlja, dijalog s Kosovom i dalje je zamrznut, dok je nekoliko afera pokazalo da je aktuelna vlast ranjivija nego što se može zaključiti iz većine kontrolisanih medija, piše hrvatska novinska agencija Hina.

Visoki zvaničnici, od šefa države do ministra finansija i guvernerke Narodne banke, ističu značajne ekonomske pokazatelje, među kojima je rast bruto nacionalnog proizvoda (BDP) za 3,2 odsto, a moguće i do 3,7 odsto na godišnjem nivou za 2019, navodi Hina.

Vučić je, dodaje hrvatska agencija, uveren kako bi Srbija čak mogla da završi godinu s rezultatima kakve beleže prve tri zemlje u EU, s rastom BDP-a od 3,5 odsto.

Istovremeno, javni dug je smanjen s 53,7 u 2018. na 52 odsto BDP-a u razdoblju do oktobra 2019, kada je stanje duga opšte države bilo ukupno 24,38 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali naglašava i da će, četvrti put zaredom, u državnoj blagajni biti suficit, što je u novembru omogućilo povećanje plata u javnom sektoru od osam do 15 odsto, najviše medicinskim sestrama i lekarima, s obzirom da su među najbrojnijima koji odlaze iz Srbije.

Agencija “Standard end Purs” poboljšala je u decembru ocenu kreditnog rejtinga Srbije s nivoa BB na BB+, dok je tokom 2019. priliv direktnih stranih ulaganja za devet meseci bio 2,9 milijardi evra, ili, po tvrdnjama guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković, „za oko 33 odsto više u odnosu na prošlu rekordnu godinu“.

Srbija je tokom ove godine završila gradnju i otvorila više od 200 kilometara autoputeva – 126 kilometara na Koridoru 11 od Beograda ka zapadnoj Srbiji, te 86,9 na Koridoru 10 Beograd-Niš-granica s Bugarskom.

Sporo napredovanje prema EU – problem vladavine prava i medijskih sloboda

Proces evrointegracija Srbije ove godine je ispod očekivanja, navodi Hina ističući da su otvorena samo dva poglavlja, odnosno ukupno 18 za pet godina. Vladavina prava i dalje ostaje ključna tačka na koju Brisel upozorava vlasti u Beogradu, podseća hrvatska agencija.

Na političkoj sceni ove godine bilo je uočljivo manje narativa vezanog za evrointegracijski proces nego li ranije pa je i evrooptimizam opao s 55 na 53 odsto, uz povećanje broja neodlučnih, dok je četvrtina građana Srbije i dalje eksplicitno protiv ulaska u EU.

Evropska komisija je i u svom poslednjem izveštaju poslala Beogradu sličnu poruku kao i u prethodnih nekoliko – nije postignut uverljiv napredak u poglavljima 23 i 24, naročito u vladavini prava, a sve su glasnije i zamerke na medijske slobode i na nezadovoljavajući nivo parlamentarizma.

Mali Šengen bez Kosova

Regionalna saradnja Srbije tokom 2019. bila je promenjivog intenziteta, ali odnosi, ako već nisu poboljšani, nisu ni zabrinjavajuće narušeni, uprkos čestoj verbalnoj razmeni oštrih reči i uzajamnih zamerki, uglavnom vezanih za ratnu prošlost.

Srbija je jedan od pokretača regionalne inicijative, nazvane „mali Šengen“, kojom od ove jeseni s Albanijom i Severnom Makedonijom želi da relaksira uzajamne ekonomske i trgovinske odnose i olakša promet roba i usluga, uz poziv i ostalim zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže inicijativi.

Projekt za sada izgleda više ambiciozno nego li praktično sprovodiv, ocenjuje Hina i dodaje da je sporno i hoće li se i kako uključiti Kosovo, kojem Srbija ne priznaje državnost i nezavisnost, a Albanija ga vidi kao prirodnog učesnika u inicijativi.

Kosovo je i dalje jedna od dominantnih političkih tema u Srbiji, ali se uzajamni odnosi nisu pomerilis mrtve tačke. Dijalog ostaje zamrznut otkako je vlada u Prištini u novembru 2018. jednostrano uvela carinske takse na robu iz Srbije i BiH. Ukidanje taksi Beograd vidi kao ključni preduslov za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa s Prištinom, dok EU i SAD insistiraju da i Beograd i Priština povuku poteze koji će ih ponovno dovesti za sto.

Parlamentarni izbori bez dela opozicije

Srbiju krajem aprila, a najkasnije početkom maja, očekuju parlamentarni izbori.

Srpska opozicija, mahom rascepkana i načelno neusuglašena, podeljenog je mišljenja treba li izbore bojkotovati ili ne, žaleći se da za pošten izborni proces ne postoje uslovi, ponajviše zato što vlast kontroliše većinu medija.

Delegacija Evropskog parlamenta je u drugoj polovini godine posredovala u međustranačkom dijalogu, ali su se iz njega isključili predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju (SZS), koji najavljuju bojkot.

U međuvremenu, u Srbiji već godinu dana traju građanski protesti udruženja „1 od 5 miliona“, u koje se delimično uključivao i opozicioni SZS, ali su dometi tih protesnih šetnji ostali skromni da bi se na političkoj sceni nešto bitnije promenilo.

Afere pokazale ranjivost vlasti

Istovremeno, u javnost je dospelo nekoliko afera – od sumnjivih doktorata, do sporne trgovine oružjem i otkrivenog uzgoja marihuane na farmi koja je dobila državne subvencije. Te afere pokazale su da je, uprkos kontroli većine ključnih elektronskih i štampanih medija, vlast oličena u šefu države i vođi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandru Vučiću ipak ranjivija nego što se misli.

Jedna od afera dobila je početkom decembra i konačan epilog – aktuelnom ministru finansija i nekadašnjem gradonačelniku Beograda Siniši Malom najviša tela Univerziteta u Beogradu potvrdila su poništavanje doktorata za koji je utvrđeno da je plagijat.

Nadomak Beograda u novembru je otkriven uzgoj marihuane na poljoprivrednom dobru na kojem je uhapšen vlasnik za organski uzgoj povrća ranije dobio državne subvencije. U toku je raspredanje zamršenog kupka eventualne povezanosti državnih zvaničnika i ljudi iz vlasti, a opozicija u vezu s osumnjičenima dovodi i Vučićevog brata Andreja.

Treća afera, po političkoj specifičnosti i najteža, vezana je za trgovinu oružjem iz vojne fabrike „Krušik“ iz Valjeva, za koju su javnosti ponuđeni dokazi o upletenosti oca potpredsednika vlade i ministra policije Nebojše Stefanovića. Ishod ovoj aferi se za sada ne nazire.

I Srbiju, poput većine zemalja u regionu, muči sve masovniji odlazak građana u inotranstvo pa je tako kraj decembra obeležila nesvakidašnja vest u beogradskim medijima da je predsednik Vučić sazvao hitan sastanak s najbližim saradnicima kako bi pronašao način kako sprečiti sve učestalije i agresivnije reklamiranje agencija u domaćim medijima „koje vrbuju najbolje stručnjake za rad u inostranstvu“ i kako sprečiti objavljivanje takvih oglasa u medijima.