Srbija se prema migrantima ponela humano, najveći problem – lažne vesti

Vesti 18. dec. 201918:44 > 18:49
Podeli:
Izvor: N1

Međunarodni dan migranata obeležava se danas, a Srbija se prema njima ponela odgovorno, organizovano i humano. To je poruka Komesarijata za izbeglice. Sa tim da sistem u ovom slučaju funkcioniše saglasni su i aktivisti koji, direktno, svakog dana rade sa migrantima. Utisak im je da su najveći problem trenutno lažne vesti i odnos javnosti prema toj populaciji.

Već godinu i tri meseca putuje sam, a ima samo 14 godina. I da je turistički, nedostajali bi mu roditelji, brat, sestra, prijatelji, dom. Međutim, Abdul je na ovaj put, kao i milion ljudi koji se od 2015. godine zadesio u Srbiji, krenuo kako bi spasio sebe, a kasnije i roditelje. Oni su, priča nam, ostali u Damasku, brat u Turskoj, a sestra ga čeka u Nemačkoj.

POVEZANE VESTI

„Sve mi je to teško palo. Ali, najteže mi je palo to što sam prevaren u Grčkoj i što mi je uzet novac i što nemam garderobe“, kaže Abdul Madžiri, migrant iz Sirije.

Sestru, ali i nemačku granicu, ipak još neko vreme neće videti, jer ga vraćaju u Sjenicu u prihvatni centar za maloletnike.

„Ako bude još teže, vratiću se u Siriju, jer znam kako ljudi reaguju na nas i ja ništa ne mogu protiv toga. Pogađa me kada nas vide kao teroriste“, kaže Madžiri.

Lična iskustva, neznanje, kampanja ili sve to zajedno je vrlo verovatno uticalo na negativan stav prema migrantima. Većina ljudi u Srbiji nije spremna da prihvati migrante kao svoje komšije, čak 58 odsto ispitanih, a spremno je samo 16 odsto ljudi.

To je pokazalo istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju sprovedeno tokom juna ove godine u opštinama koje su pogođene migrantskom krizom. Među anketiranima su bili i ljudi iz opštine Savski venac i osim što ne bi voleli migrante za prve komšije, smetalo bi im i da njihova deca idu u školu sa decom migrantima.

Taj stav ima 44 odsto ljudi, dok je samo 26 procenata njih kojima to ne bi smetalo.

„To je ipak narod koji drugačije razmišlja, videla sam i da ulaze u zgrade tuđe i podrume, malo je bahato ponašanje“, mišljenje je jedne žene. 

„Ne smeta mi ništa, ljudi su morali da pobegnu, šta će“, kaže jedan muškarac. 

„Ja se ne plašim, ali nije isključeno da nešto može da se dogodi“, ističe jedna žena.

Odnos javnosti prema migrantima trenutno je jedan od najvećih problema. Uz pomoć lažnih vesti, protesta protiv migranata i izjavama političara, taj odnos se drastično menjao, utisak je aktivista iz Info Parka. Kada je reč o rutama i zemljama iz kojih migranti dolaze tu velikih promena nema, dok su zemlje koje ih sada u Srbiju vraćaju uglavnom Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Mađarska i Rumunija.

„Ove godine je nešto povećan broj ljudi u odnosu na prethodne godine i beležimo najveće brojke od 2016. godine, ali to nisu vanredni brojevi i nije nešto što bi se moglo nazvati vanrednim stanjem, znači negde je situacija u granici normale, manje, više, sistem funkcioniše dosta dobro, Srbija ima blizu pet hiljada ljudi smeštenih u kampovima i najveći problem oko kojeg se dižu kritike poslednjih nedelja se odnose na migrante koji se nalaze van sistema“, kaže Gordan Paunović iz organizacije Info Park.

A sistem, odnosno država u narednom periodu će posebno obratiti pažnju na maloletne migrante. U proceduri za zbrinjavanje sada je 807 dece u 17 prihvatnih i centara za azil. Koliko njih će još Srbija prihvatiti prema dogovoru sa Grčkom i ima li uopšte kapaciteta za to, za sada nije poznato.